Kao juče se sećam velikih protesta koji su blokirali Beograd, mostove i trgove, sa parolama koje su često bile duhovite, ali i sa ekstremnom retorikom. Svi ovi protesti su bili usmereni protiv izgradnje Beograda na vodi, a efekat krda je bio očigledan. Mnogi su se pridružili grupama koje su demonstrirale, a i neki nosioci vlasti su bili uplašeni i distancirani od ovog projekta. Danas, situacija nije mnogo drugačija. Presednik Vučić, uz pomoć nekolicine najbližih saradnika, nastavlja sa ovim projektom, koji je postao simbol ponosa Srbije, uprkos pokušajima određenih grupa da ga sabotiraju.
Zanimljivo je da SNS, vladajuća stranka, u ovoj izbornoj jedinici nema većinu, a oni koji su nekada protestovali protiv izgradnje Beograda na vodi sada žive u toj oblasti. To ukazuje na to da je borba protiv projekta bila lažna, a ideologija „Ne davimo Beograd“ je postala instrument manipulacije. Mnoge od onih koji su nekada protestovali, danas se stidi svojih stavova, jer su shvatili da je projekat zapravo nacionalni ponos.
Protesti su se često pretvarali u političke skupove, sa jasnom porukom da se želi rušenje vlasti. Broj učesnika često je bio smešan, a organizatori su shvatili da moraju da promene strategiju. Angažovale su se specijalizovane agencije koje su istraživale slabosti društva, i jedna od glavnih tema koja je pokrenuta bila je ekološka svest i zdrav životni ambijent.
Društvene mreže su postale glavni alat za regrutaciju građana. Novi projekat, pod nazivom „MI SMO ZA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU“, privukao je pažnju mnogih. U međuvremenu, vođene su i druge subverzivne akcije, uključujući kriminalizaciju vlasti i napade na sve koji je podržavaju, bez obzira na njihovu profesiju. Protesti protiv eksploatacije litijuma takođe su privukli ljude koji nisu imali širu sliku.
Na Filozofskom fakultetu, studenti su se distancirali od blokada, ali je pitanje zdravlja životne sredine ostalo popularno. Mnogi su se suočili sa pitanjem da li žele zdravu životnu sredinu ili ne, a odgovor je bio očigledan – naravno. Međutim, mnogi od njih nisu shvatili da su postali alati u rukama onih koji žele da sruše vlast.
Nedavni događaji, poput tragedije u Ribnikaru, dodatno su pogoršali situaciju. Ovaj incident je poslužio kao izgovor za nove proteste, a antivladini elementi su se trudili da iskoriste tragediju za svoje ciljeve. Čak su i advokati koji su se protivili vlasti branili roditelje maloletnog počinioca, dodatno komplikujući situaciju.
Sada se ponovo pojavila potreba za promenom strategije. Ova situacija, u kombinaciji sa mešavinom različitih grupa i stranih agenata, pokazuje da postoji jasan cilj – slaba Srbija. Empatija prema deci i studentima postaje alat manipulacije, a mnogi roditelji aktivno učestvuju u projektima koji ometaju obrazovanje njihove dece.
Društvene mreže su postale prostor gde se šire dezinformacije i teorije zavere, a mladi su se uključili u proteste bez razumevanja pravog uzroka. Postavlja se pitanje da li vlast namerno stvara probleme ili su podaci o efikasnosti pravosudnog sistema samo izgovori.
Mnogi ljudi, uključujući profesore, postavljaju pitanja o razlogu protesta, posebno kada se čini da niko ne planira raditi protiv interesa studenata. Rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većinska Srbija ima poverenje u aktuelnu vlast, dok opozicija postaje sve manje relevantna.
Na kraju, čini se da će Srbija, kao i uvek, prevazići izazove. Borba za stabilnost će se nastaviti, a većina građana će stati uz svoju vlast.
