Srbija se sve više afirmiše kao značajan proizvođač borovnica u Evropi, trenutno zauzimajući visoko četvrto mesto na toj listi. Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da je naša zemlja poznata po savremenoj proizvodnji borovnica, a kvalitetni plodovi dostižu visoke cene na tržištu. U razgovoru za Jutarnji program RTS-a, profesor je napomenuo da su borovnice postale svetla tačka poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 15 godina, a voćarstvo se nalazi na prvom mestu kada je reč o izvozu prehrambenih proizvoda.
Prema njegovim rečima, osim borovnica, Srbija izvozi i jabuke, maline, smrznutu višnje, kupine, dok borovnice postaju sve važnije u izvozu. Keserović naglašava da je tehnologija proizvodnje jabučastih voćnih vrsta, kao i borovnica, značajno napredovala, dok su jagode i dalje u inferiornoj poziciji.
S obzirom na povoljne agroekološke uslove, Srbija se ističe i u savremenom podizanju zasada borovnica. Berba počinje u junu, kada se berba završava u Portugaliji, što daje Srbiji prednost na tržištu. Profesor Keserović predviđa da će borovnica postati jedan od deset najvažnijih prehrambenih izvoza u narednih deset godina, ali upozorava na potrebu opreza prilikom izbora lokacije za podizanje zasada. Hemijske analize zemljišta i vode su ključne, a svaka greška može imati ozbiljne posledice.
Borovnica se smatra jednim od najprofitabilnijih voćnih vrsta, a sa malim površinama može se ostvariti značajan prihod. U Srbiji, oko 40% gazdinstava ima do dva hektara, a 75% do pet hektara. Keserović savetuje da se borovnice mogu gajiti u plastenicima, što bi omogućilo raniju berbu i postizanje bolje cene.
Odabir odgovarajuće lokacije za sadnju je takođe od suštinskog značaja. Keserović naglašava da ravničarska područja, posebno ona pogođena velikim padavinama, nisu idealna za uzgoj borovnica. Srbija je savladala savremene tehnologije i poznata je po njihovoj primeni, što otvara vrata za osvajanje evropskog i svetskog tržišta.
Profesor ukazuje na to da borovnica predstavlja deficitarnu voćnu vrstu i da je važno brendirati je kako bi se zaštitila, slično kao što to treba učiniti sa srpskom šljivom. Kvalitetni plodovi borovnice donose visoke cene, koje se u prethodnoj godini kretale između sedam i osam evra po kilogramu, a određene sorte mogu se brati u dva navrata.
U zaključku, Keserović naglašava značaj analize zemljišta i vode pre sadnje borovnica, jer visoki pH i prisustvo karbonata mogu negativno uticati na proizvodnju. Kvalitetan sadni materijal je ključ uspeha, a stručnost u tehnologiji i brendiranju može pomoći Srbiji da se pozicionira kao lider na tržištu borovnica. U narednom periodu, očekuje se da će potražnja za ovim voćem rasti, što otvara nove mogućnosti za poljoprivrednike u našoj zemlji.
