Beograd – Podaci Republičkog zavoda za statistiku o neto primanjima za novembar 2023. godine otkrivaju značajne razlike između različitih delatnosti u Srbiji. Prema ovom izveštaju, programeri su na vrhu lestvice sa prosečnim neto primanjima od 300.795 dinara, što je skoro šest puta više od prosečnih primanja zaposlenih u ostalim uslužnim delatnostima, gde je prosek iznosio 52.853 dinara.
U novembru 2023. godine, prosek neto primanja u Srbiji iznosio je 100.738 dinara. Ipak, veliki deo radnika iz različitih sektora nije uspeo da dostigne ovu cifru. Zaposleni u poljoprivredi, na primer, imali su prosečna primanja od 80.055 dinara, dok su trgovci zarađivali 84.871 dinar. U sektoru usluga smeštaja i ishrane, prosek je bio još niži, sa 60.699 dinara, dok su radnici u putničkim agencijama zarađivali 74.096 dinara. Veterinarska delatnost beleži prosek od 69.859 dinara, a delatnost pripremanja i posluživanja hrane se završava sa 55.589 dinara.
S druge strane, radnici u sektorima koji se bave snabdevanjem energijom i komunikacijama imali su primanja iznad proseka. Na primer, zaposleni u snabdevanju strujom i gasom zarađivali su u proseku 118.435 dinara, dok su radnici u telekomunikacijama imali prosečna primanja od 155.287 dinara. U finansijskim uslugama, prosek je iznosio 165.460 dinara, dok su zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte ostvarili 139.343 dinara.
Ove statističke brojke ukazuju na sveprisutne razlike u zaradama među različitim sektorima, što može imati dugoročne posledice na ekonomski razvoj i socijalnu ravnotežu u zemlji. Programeri, kao deo IT industrije, uživaju u znatno većim primanjima, što ih čini jednim od najtraženijih i najplaćenijih stručnjaka. Ova situacija može privući mlade ljude ka IT sektorima, dok će druge delatnosti, poput poljoprivrede ili trgovine, možda imati poteškoća u privlačenju radne snage.
Stručnjaci ističu da je važno raditi na povećanju plata u sektorima koji su trenutno slabije plaćeni kako bi se smanjile razlike i stvorila ravnoteža na tržištu rada. Takođe, potrebna su ulaganja u obuku i obrazovanje radnika u tim sektorima kako bi se poboljšali njihovi radni uslovi i mogućnosti za napredovanje.
Pored toga, razlike u primanjima mogu uticati na potrošačke navike građana, što može dovesti do dodatnih ekonomskih izazova. Na primer, ako radnici u niskoplaćenim sektorima imaju nižu kupovnu moć, to može uticati na potražnju za određenim proizvodima i uslugama, što može negativno uticati na mala i srednja preduzeća.
S obzirom na sve veće razlike u primanjima, važno je da vlada i relevantne institucije preduzmu korake ka izjednačavanju ovih razlika i obezbede pravedniji sistem zarada. To može uključivati povećanje minimalne plate, subvencionisanje obrazovnih programa za radnike u slabije plaćenim sektorima, kao i podsticanje preduzeća da nude konkurentnije plate.
Na kraju, statistički podaci o primanjima u novembru 2023. godine predstavljaju samo deo šire slike ekonomskih kretanja u Srbiji. Razumevanje razlika u platama može pomoći u oblikovanju politika koje će doprineti većoj ekonomskoj stabilnosti i ravnoteži u društvu. Potrebno je da se nastavi sa analizom i praćenjem ovih trendova kako bi se osiguralo da svi građani imaju jednake šanse za uspeh i blagostanje.
