Geolog Dragan Milovanović Kene nedavno je predstavio svoju knjigu „Od velikog praska do stene“, na kojoj je radio punih 12 godina. Ova knjiga, teška četiri kilograma, predstavlja zbir znanja svih geologa na planeti i sintezu onoga što je nauka do sada otkrila o univerzumu i Zemlji. Milovanović naglašava da, iako svaka knjiga ima autora, ova je rezultat zajedničkog znanja i truda mnogih.
U razgovoru za Tanjug, Milovanović je objasnio da geologija počinje pitanjem koje se postavlja gledajući u nebo – kako su nastale zvezde i kako smo mi nastali. Prema njegovim rečima, „Veliki prasak“ je više tema za astronome, ali je i dalje važan deo njegovih predavanja i ključna tačka za razumevanje sveta.
Geolog je ukazao na to da čovečanstvo često više zna o drugim planetama nego o sopstvenoj, jer projekti koji nemaju ekonomsku korist retko dobijaju podršku. Milovanović smatra da iako su naučna pitanja suštinska, ekonomski aspekti često preuzimaju primat.
U vezi sa prirodnim katastrofama poput zemljotresa, vulkana i cunamija, Milovanović je rekao da su oni dokaz da je planeta živa. Svaki zemljotres menja tlo, stvara nove oblike i dokazuje aktivnost unutrašnjosti Zemlje. On naglašava da će, ukoliko prestanu zemljotresi, prestati i život na Zemlji kakvog poznajemo.
Milovanović je takođe izneo mišljenje da će ljudi u budućnosti morati da se prilagođavaju i traže nova staništa, možda čak i na drugim planetama ili u kontaktu sa vanzemaljskim oblicima života. Govoreći o klimatskim promenama, istakao je da je čovek doprineo poremećajima, ali da je suština u tome što o unutrašnjosti Zemlje još uvek znamo veoma malo.
On je napomenuo da sateliti omogućavaju brzu distribuciju informacija o zemljotresima, što može stvoriti utisak da ih ima više. Ipak, naučnici još uvek ne mogu precizno predvideti kada će doći do zemljotresa ili vulkanske erupcije, što je velika frustracija za geologe.
Milovanović je istakao da kamen i stene nisu mrtve tvorevine, već deo živog ciklusa, i da su vodica i kamen iznedrili život. Njegova istraživanja su ga dovela do raznih delova sveta, uključujući ruski deo Himalaja, gde je video ljude koji tragaju za dijamantima na visini od 4.500 metara.
Kada je reč o njegovom radu sa studentima, Milovanović je istakao važnost razumevanja mladosti. Prepričao je anegdotu o deci s kojima je radio, naglašavajući koliko su znatiželjni i koliko znanja poseduju. Na osnovu tog iskustva, nastala je slikovnica „Gliston putuje u zemlju“, koja je dostupna na njegovom zvaničnom sajtu.
Milovanović je otkrio da je njegov nadimak Kene došao iz detinjstva, kada su ga zbog fizičke sličnosti sa Džonom Kenedijem tako prozvali. Njegova životna želja je posetiti Havaje, Jeloustoun i Kolorado, kako bi doživeo ta mesta i podelio svoja iskustva s drugima, posebno sa mladima.
Na kraju, Milovanović zaključuje da je smisao postojanja u deljenju znanja i emocija, te veruje da je reinkarnacija iz lave njegov put prema ostvarenju tog cilja. Njegova strast prema geologiji i posvećenost prenošenju znanja predstavljaju inspiraciju za buduće generacije.
