U palestinskom gradu Vivlosu na obalama mora rođena je Sveta mučenica Akilina, devojčica koja je već u sedmoj godini svojim čistim srcem obasjala put koji će koračati. Odgajana u hrišćanskoj porodici, Akilina je već u svojoj desetoj godini propovedala Hrista sa neustrašivom silom i revnošću svojim vršnjakinjama.
Međutim, doba progonstva za hrišćane pod carem Dioklecijanom donelo je tamne oblake nad ovu devojčicu. Prijava jednog čoveka dovela je do toga da je carski namesnik Volusijan naredio da se Akilina nemilosrdno šiba, a potom probode usijanom šipkom kroz uši i mozak. Iako je pretrpela strašne muke, Akilina je hrabro ispovedala Hrista sve do poslednjeg trenutka svog života.
Pretpostavljajući da je Akilina mrtva, namesnik je naredio da je iznesu iz grada i bace na đubrište. Međutim, anđeo Božji se pojavio noću i rekao joj da ustane i bude zdrava. Devica se potom vratila u grad, a gradske kapije same su se otvorile pred njom. Ušavši kao duh u namesnikov dvorac, stala je pred njegovu postelju, izazvavši nemir i strah kod samog namesnika.
Sledećeg dana, dželati su izveli Akilinu da je pogube mačem. Pre nego što joj je mač presudio, devojčica se pomolila Bogu. Tek tada joj je dželat odsekao glavu, a Akilina je ovenčana mučeničkim vencem 293. godine, u svojoj dvanaestoj godini, ostavljajući iza sebe svetli put vere i nade.
Njene mošti su nakon mučeništva donosile isceljenje mnogim bolesnicima, čineći čuda i nakon smrti. Neka nas sećanje na nju inspiriše i vodi, kao što je ona svojim životom proslavila Hrista.
Sveta mučenica Akilina ostaje simbol hrabrosti, vere i nepokolebljive ljubavi prema Hristu, čiji primer i danas inspiriše mnoge ljude širom sveta. Njena žrtva i mučeništvo neće biti zaboravljeni, već će ostati u sećanju kao svetla tačka u istoriji hrišćanstva. Neka njen primer bude podsticaj svima nama da sledimo put vere i ljubavi, kao što je to činila sveta Akilina.
