Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Miloš Banjac, ističe da bi od sledeće grejne sezone građani u Srbiji mogli preći na plaćanje grejanja po utrošku. Trenutno, većina građana plaća grejanje po paušalu, bez obzira na stvarnu potrošnju, što, prema Banjcu, nije slučaj u većini evropskih zemalja. On naglašava potrebu za korišćenjem obnovljivih izvora energije i otpadne toplote u sistemima grejanja, što je trenutno u Srbiji nedovoljno razvijeno.
Beogradske elektrane su najveći snabdevač toplote u prestonici, a Banjac ukazuje na rizike povezane s ovim sistemom. Poremećaji u grejanju mogu izazvati probleme i sa snabdevanjem električnom energijom. Ipak, Banjac veruje da imamo stabilne sisteme koji mogu da izdrže niske temperature, a to su pokazali i nedavni hladni talasi.
Jedan od problema koji se često pominje je neujednačeno grejanje u stanovima. Dok se neki građani žale na pretoplu atmosferu, drugi se bore sa hladnoćom. Banjac objašnjava da je uzrok ovih razlika u grejanju često u intervencijama koje građani sami rade na sistemima grejanja. On predlaže da „Beogradske elektrane“ preuzmu odgovornost za izbalansiranje toplote u stanovima, kako bi svaki korisnik dobio onoliko toplote koliko mu je potrebno.
Što se tiče prelaska na plaćanje po utrošku, Banjac navodi da je to trenutno u fazi eksperimenta, sa određenom grupom domaćinstava koja će biti testirana. Ova grupa predstavlja 17% potrošača u Beogradu i njihov sistem naplate će biti usklađen sa prosečnom potrošnjom. Banjac očekuje da bi od sledeće grejne sezone svi potrošači prešli na ovaj sistem.
Pomenuta promena je zakonska obaveza koja datira još iz 2013. godine, ali do sada nije implementirana. Banjac ukazuje na to da je cela Evropa već uvela ovakve sisteme i da ne vidi razlog zašto bi Srbija trebala biti izuzetak.
Još jedan važan aspekt kojim se Banjac bavi je potreba za prelaskom na obnovljive izvore energije u sistemima grejanja. On naglašava da evropske direktive nalažu da do 2050. godine svi sistemi grejanja moraju preći na obnovljive izvore, što uključuje i korišćenje otpadne toplote. U Srbiji, međutim, još uvek se koriste kotlarnice na mazut i ugalj, što predstavlja veliki izazov za zelenu tranziciju.
U zaključku, profesor Banjac naglašava da je potrebno hitno delovati kako bi se poboljšao sistem grejanja u Srbiji, kako bi se smanjili troškovi i povećala efikasnost. Prelazak na plaćanje po utrošku i korišćenje obnovljivih izvora energije su ključni koraci ka modernizaciji i održivosti energetskog sistema u zemlji.
