Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus kritikovao je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen zbog javnog iznošenja planova o slanju multinacionalnih trupa u Ukrajinu. Ove trupe bi, prema njenim rečima, predstavljale deo dugoročnih bezbednosnih garancija nakon postizanja primirja u sukobu sa Rusijom. Pistorijus je na konferenciji za novinare u Trojsdorfu, gradu u zapadnoj Nemačkoj, naglasio da je „fundamentalno pogrešno“ razmatrati ovakve opcije pre nego što se započne sa mirovnim pregovorima.
U svom obraćanju, ministar je istakao da Evropska unija nema odgovornosti niti kompetencije kada je reč o raspoređivanju vojnih snaga, te je sugerisao da se uzdrži od komentarisanja takvih razmatranja. „Ne bih potvrdio niti komentarisao takve ideje na bilo koji način“, rekao je Pistorijus. Njegove reči dolaze u trenutku kada se u Evropi razmatraju različiti scenariji o mogućoj vojnoj podršci Ukrajini, ali je ministar naglasio da je javno raspravljanje o tim temama u ovom trenutku potpuno pogrešno.
Pistorijus se osvrnuo na intervju Ursule fon der Lajen objavljen u Fajnenšel tajmsu, gde je ona govorila o planovima za multinacionalno raspoređivanje snaga u Ukrajini, kao delu postratnih bezbednosnih garancija. Fon der Lajen je ukazala na to da bi ti planovi mogli uključivati desetine hiljada vojnika iz evropskih zemalja, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država u oblastima kao što su obaveštajne službe i komandovanje.
Predsednica Evropske komisije naglasila je da su čvrste garancije od suštinske važnosti za zaštitu Ukrajine od potencijalne buduće ruske agresije, kao i za očuvanje bezbednosti same Evrope. Ona je takođe pohvalila spremnost američkog predsednika Donalda Trampa da doprinese ovim planovima, opisujući ih kao „garanciju bezbednosti sličnu Članu 5“ NATO-a, koji se odnosi na zajedničku odbranu.
Reakcija Pistorijusa je izazvala dodatne rasprave unutar evropskih krugova o tome kako bi trebalo pristupiti bezbednosnim pitanjima u vezi sa Ukrajinom. Dok neki zvaničnici smatraju da je važno unaprediti vojnu saradnju sa Ukrajinom, drugi upozoravaju na opasnosti koje bi mogle proizaći iz preuranjenog iznošenja takvih planova, pre nego što se postignu konkretni pregovori o miru.
Analitičari ukazuju na to da se situacija u Ukrajini i dalje razvija i da je potrebno pažljivo planirati svaki korak kako bi se izbegle dodatne tenzije u odnosima sa Rusijom. Pistorijusov stav može se tumačiti kao poziv na oprez i na potrebu za promišljenim pristupom u odnosima sa Moskvom, dok se Evropa suočava sa jednim od najvećih bezbednosnih izazova u poslednjim decenijama.
U međuvremenu, sukob u Ukrajini nastavlja da traje, a građani te zemlje se suočavaju sa humanitarnom krizom i razaranjem koje rat donosi. Internacionalna zajednica, uključujući Evropsku uniju i NATO, pod stalnim je pritiskom da pronađe efikasna rešenja koja bi mogla doprineti stabilnosti u regionu.
Dok se situacija razvija, očigledno je da će u narednim mesecima biti sve više diskusija o budućim bezbednosnim aranžmanima za Ukrajinu. Pitanje vojne pomoći i raspoređivanja trupa postaje sve važnije, a razlike u mišljenjima unutar EU i između članica NATO-a ukazuju na kompleksnost ovog problema.
U svetlu ovih događaja, jasno je da su Pistorijusove kritike Fon der Lajen i dalje odražavaju šire nesuglasice unutar evropskih institucija, dok se svet suočava sa neizvesnošću i tenzijama koje donosi rat u Ukrajini.
