Pisac Ivan Tokin otkrio je kako je njegov najnoviji roman „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“ nastao iz neočekivane ljubavi prema epizodnoj junakinji. U razgovoru za Tanjug, Tokin je objasnio da je glavna junakinja romana, plaćeni ubica po imenu Lela, prvobitno bila zamišljena kao sporedni lik u priči koju je planirao da piše u nastavcima. Tokin je, tokom pisanja, shvatio da ga lik fascinira i da želi da istraži njen karakter dublje.
Tokin je istakao da je u jednom trenutku, dok je čitao svoje dosadašnje poglavlje, počeo da se zaljubljuje u Lelu, što ga je motivisalo da preispita celokupan koncept priče. „Hoću da shvatim otkud ona sve to zna i počinjem da idem u dubinu. Kažem ženi: ‘Da li ovde imamo roman?’“, prisetio se Tokin. Urednica romana, Lidija Kusovac, prepoznala je njegov talenat i sugerisala mu da se drži svoje poetike, što je označilo trenutak kada je priča postala roman.
Prvobitni naslov romana bio je „Nije lako ubiti čoveka“, ali je, nakon Kusovčevog protivljenja, preimenovan u „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“. Tokin objašnjava da ovaj naslov može da se posmatra kao refleksija Kantovog kategoričkog imperativa, gde crna noć simbolizuje mračnu stranu junakinje koja se nalazi izvan dobra i zla.
Tokin priznaje da ga je bilo strah kada je shvatio da priča prerasta u roman. „Postalo mi je glupo, mislio sam, ko će to da čita, gde ćeš sad da pišeš triler, jesi li normalan“, rekao je. Njegov proces pisanja karakterističan je po tome što likove oblikuje spajajući osobine različitih ljudi. Za Lelu, na primer, delimično je inspiraciju crpio od svoje supruge, dodajući svoja svojstva da bi stvorio jedinstven karakter.
Tokin se prisetio svog prvog romana „Najnormalniji čovek na svetu“, koji je objavljen 2014. godine na dan oslobođenja Beograda, što je za njega bio simboličan početak književnog puta. „Tad sam prvi put imao osećaj da sam nešto počeo i završio. To je bio trenutak kad sam zaista mogao da kažem da sam pisac“, kazao je Tokin.
U razgovoru o svom pripovedačkom procesu, Tokin je istakao da najčešće piše iz prvog lica, ali je roman „Neli“ napisao iz trećeg. Objašnjava da mu je važno da likovi budu autentični, pa se dešava da tokom pisanja pređe iz muškog u ženski glas, što smatra prirodnim delom procesa.
Kao dugogodišnji kolumnista, Tokin je naglasio da mu kratka forma nikada nije bila problem, ali da roman zahteva veću posvećenost. „Pisac mora da ima unutrašnju potrebu da ispriča priču, a ne samo želju da ‘ima knjigu u izlogu’“, rekao je. Dodao je da je važno da se pisac oslobodi pomisli da će pisanje biti lako i da to što radi ima značaj, čak i kada ne vidi trenutne rezultate.
Tokin je takođe govorio o izazovima kroz koje prolazi tokom pisanja. Oko jednog pasusa u romanu se trudio više puta, priznajući da je proces postao frustrirajuć. U tom trenutku, obratio se svom kolegi Srđanu Valjareviću, koji mu je pomogao da prevaziđe blokadu. „Sutra sam seo i napisao pasus, niko nije imao reč da pomeri odatle“, rekao je Tokin.
Pored toga, Tokin je najavio da sledeće godine očekuje izlazak dve zbirke kolumni, a takođe radi i na nastavku romana „Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni“. „Lela je glavna. Imam neki radni naslov. Piše se nastavak, izaći će 2027. godine. Ako me Bog pogleda možda i sledeće godine“, otkrio je Tokin.
Tokinova posvećenost pisanju i njegovo istraživanje ljudske prirode kroz likove čini ga jednim od važnijih savremenih pisaca. Njegov rad ne samo da osvetljava unutrašnje borbe junaka, već i širi razumevanje o kompleksnosti ljudskih emocija i moralnih dilema.
