U vremenu kada se gradnja odvija munjevitom brzinom, a kulturno nasleđe često pada u zaborav, pitanje očuvanja identiteta postaje ključno. O tome šta gubimo kada zanemarimo naše nasleđe i ko snosi odgovornost za njegovu zaštitu, razgovarali smo sa Adamom Crnobrnjem, arheologom i predsednikom Srpskog društva arheologa.
Crnobrnja naglašava da je svest o kulturnom nasleđu među ljudima u Srbiji na vrlo niskom nivou. Pre deset godina, radio je na strategiji razvoja kulture jedne lokalne samouprave, gde je sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da manje od pet odsto građana zna da prepozna kulturno nasleđe u svojoj sredini. „Jednostavno, sam pojam im nije blizak. To je alarmantno, jer nasleđe predstavlja deo naše identiteta“, rekao je Crnobrnja.
Kako bi se povećala svest o značaju kulturnog nasleđa, Crnobrnja je razvio praktičan vodič koji objašnjava šta raditi u različitim situacijama – od svakodnevnog građanina do urbanista i policajaca. „Problem je što ljudi često ne prepoznaju nešto kao deo nasleđa, i zato je važno educirati ih o tome“, dodao je.
Arheolog se takođe osvrnuo na izazove koje donosi moderna urbanizacija. Kako se gradovi šire i razvijaju, često dolazi do uništavanja istorijskih lokaliteta. Crnobrnja ističe da je važno da se prilikom planiranja urbanog razvoja u obzir uzmu i kulturni aspekti. „Kada se gradi nova zgrada, treba razmisliti o tome šta se može učiniti da se sačuva istorija tog prostora“, rekao je.
Jedan od ključnih problema koji se javlja u očuvanju kulturnog nasleđa jeste nedostatak sredstava i resursa. Mnoge lokalne samouprave nemaju budžet koji bi im omogućio da se bave zaštitom kulturnih dobara. „Mnoge opštine jednostavno nemaju novac za arheološka istraživanja ili konzervatorske radove. To je ozbiljan problem koji se mora rešiti na nivou države“, naglašava Crnobrnja.
Pored finansijskih izazova, postoji i problem nedovoljne saradnje između različitih institucija. „Često se dešava da se informacije ne razmenjuju između muzeja, arheoloških instituta i lokalnih samouprava. Potrebna nam je bolja koordinacija i saradnja kako bismo efikasnije zaštitili naše nasleđe“, dodaje arheolog.
Crnobrnja smatra da su edukacija i promocija kulturnog nasleđa ključni za njegovu zaštitu. On veruje da bi škole trebale da uvedu programe koji se fokusiraju na lokalnu istoriju i kulturu. „Deca treba da znaju o bogatoj istoriji svog kraja, to će im pomoći da razviju svest o značaju očuvanja tog nasleđa“, kaže.
Na kraju, Crnobrnja poziva sve građane da preuzmu aktivnu ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa. „Svako od nas može doprineti očuvanju kulturnih dobara. To može biti jednostavno kao što je prijavljivanje vandalizma ili učestvovanje u lokalnim akcijama čišćenja i zaštite“, zaključuje arheolog.
U svetlu svih ovih izazova, očuvanje kulturnog nasleđa postaje imperativ, ne samo za stručnjake u oblasti kulture i umetnosti, već i za svakog pojedinca. Kako se svet menja, važno je da zadržimo vezu sa našim korenima i identitetom. Naša kulturna baština je ono što nas definiše i oblikuje, i njen gubitak bi bio nenadoknadiv. Očuvanje nasleđa nije samo odgovornost stručnjaka, već svih nas koji živimo u ovom prostoru.
