Mađarski premijer Peter Mađar je u Briselu započeo pregovore o deblokadi sredstava Evropske unije (EU), koja su zamrznuta zbog kršenja prava tokom vladavine Viktora Orbana. Mađar naglašava da je dogovor „veoma blizu“, ali Evropska komisija pristupa sa oprezom, zahtevajući da se reforme zaista sprovedu pre nego što se sredstva oslobode.
Mađar će se sastati sa predsednicom Komisije Ursulom fon der Lajen kako bi napredovao u procesu deblokade oko 10 milijardi evra, ali zvaničnici EU su skeptični i smatraju da stvari nisu tako jednostavne kako se čini. Iako su neki aspekti dogovora mogući, zvaničnici upozoravaju da će složenija pitanja ostati otvorena za dalju diskusiju.
Brisel ima tri glavne brige: presudu Suda pravde EU o prethodnom oslobađanju mađarskih sredstava, sposobnost Mađara da brzo sprovede reforme bez izazivanja ustavne krize, kao i primer Poljske, gde su sredstva oslobođena nakon promene vlasti, ali su reforme stagnirale. Predstojeće odluke suda mogle bi dodatno zakomplikovati situaciju, s obzirom na to da je Evropski parlament osporio odluku Komisije o deblokadi.
Uz to, Mađar se suočava sa izazovima unutar vlastite vlade. Na ključnim pozicijama i dalje su lojalisti bivšeg premijera Orbana, što bi moglo otežati implementaciju potrebnih reformi. Mađar ima dvotrećinsku većinu u parlamentu, ali reforme moraju biti usvojene i preživeće pravne izazove. Uklanjanje Orbanovih ljudi sa važnih pozicija moglo bi izazvati ustavnu krizu, što dodatno komplikuje situaciju.
Mađar je izjavio da je oslobađanje sredstava centralno za njegov plan post-orbanovskog resetovanja. On je naglasio da je postizanje finansijske podrške EU jedno od njegovih ključnih predizbornih obećanja. Međutim, da bi to ostvario, moraće da ispuni stroge uslove koji se odnose na pravosuđe, korupciju i javne nabavke. Takođe, Budimpešta mora da podnese revidirani plan trošenja sredstava do 31. avgusta, a konačne isplate su predviđene do kraja godine.
U međuvremenu, komunikacija između Mađara i Evropske komisije bila je napeta i neusklađena. Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban je najavila sastanak, ali je Komisija to odbila da potvrdi, što je dodatno izazvalo nesporazume.
Na kraju, Mađar je priznao da postoje određena ograničenja u okviru mađarskog ustavnog sistema koja mogu uticati na sprovođenje reformi. On je naglasio da će se zalagati za usklađivanje sa evropskim normama, ali ne na način koji bi bio u suprotnosti sa mađarskim ustavom.
Situacija u Mađarskoj ostaje kompleksna, a Brisel pažljivo prati razvoj događaja, tražeći konkretne korake ka reformama koje bi osnažile demokratiju i vladavinu prava u zemlji.
