Petar Lukić iz Užica započeo je svoje pčelarske avanture 2004. godine, motivisan željom da pomogne svojoj bolesnoj majci koja je bolovala od multiple skleroze. Naime, čuo je da pčelinji ubod može imati terapeutski učinak, pa je od prijatelja dobio prvih pet rojeva pčela. Iako je njegova majka nažalost preminula nakon godinu dana, Petar je odlučio da nastavi sa pčelarstvom. Danas, na dedovini u selu Stapari, udaljenom 11 kilometara od Užica, ima impresivnih 120 pčelinjih društava i nekoliko godina unazad uspeo je da ubere rekordan prinos od sedam tona meda.
Iako pčelarstvo nije njegovo glavno zanimanje, već dodatni posao u kojem učestvuje cela porodica, Petar naglašava da bi mogli da pređu na pčelarstvo kao glavni porodični biznis. Njegova supruga Dušica, koja je u invalidskoj penziji, i njihovi sinovi školarci takođe pomažu u ovom poslu.
Petar objašnjava kako se brine o svojim pčelama. Pomoću dva pčelarska paviljona, seli svoje pčele na različite paše širom Srbije. Za bagremovu pašu, seli ih u Šumadiju, a zatim ih vraća u okolinu Užica. Pčele se takođe seli na livadsku pašu i pašu suncokreta u okolinu Kikinde. Na kraju se vraćaju u Stapare gde zimuju, a od avgusta počinju pripreme za zimu.
Med iz Pčelinjaka „Lukić“ se otkupljuje na veliko i izvozi u zemlje poput Nemačke, Italije i Švedske. Međutim, zbog nestabilnosti otkupa i loših cena, Lukići se sve više fokusiraju na domaće tržište i proširuju svoj asortiman proizvoda. Petar ističe nekoliko mednih mešavina koje njegova porodica proizvodi, uključujući imuno mednu mešavinu (med, polen i propolis), bronhi mešavinu (med, oman i anis), mešavinu meda i semena koprive, kao i voćne mešavine meda i liofilizovanog voća poput malina i jagoda.
U zavisnosti od vrste paše, Lukići godišnje ubere od nekoliko stotina do nekoliko tona različitih vrsta meda. Prošle godine su proizveli 450 kilograma bagremovog meda, dok su pre deset godina uspeli da uberu tri tone. Bagremov med je najskuplji i najbolje se prodaje, dok suncokret daje stabilniji prinos od oko tri tone godišnje.
Zbog neizvesnosti u pčelarstvu i nestabilnog otkupa, Lukići su odlučili da povećaju svoj asortiman proizvoda i plasiraju ih na domaćem tržištu, najviše na sajmovima etno hrane i pića. Danas imaju oko 30 pčelinjih proizvoda, a Petar razmatra mogućnost da napusti svoj trenutni posao i posveti se pčelarstvu u potpunosti. Međutim, ističe da je potrebno imati zaokruženu priču, koja uključuje efikasno seljenje pčela i adekvatan objekat za ceđenje meda, što su već izgradili.
U svom pčelinjaku imaju svu potrebnu opremu, uključujući centrifuge, otklapače ramova, pumpe za med, a Petar priznaje da im nedostaje još nekoliko dizalica kako bi olakšali radnu snagu, koja je sve teža za naći. Takođe, smatra da bi trebalo povećati broj košnica na najmanje 300 kako bi pčelarstvo moglo postati održiv izvor prihoda.
Petarova priča je inspirativna i pokazuje kako strast prema pčelarstvu može rasti iz lične tragedije, kao i kako se porodični biznis može razvijati kroz trud i posvećenost.
