Iako obično o zdravlju bubrega razmišljamo tek kroz so i unos vode, ovi vitalni organi rade mnogo više nego što pretpostavljamo – filtriraju krv, izbacuju toksine i stvaraju hormone. Istraživanja pokazuju da hronična bolest bubrega (CKD) pogađa čak jednog od sedam odraslih, a većina ljudi ni ne zna da je ima. Kada su bubrezi oštećeni i ne filtriraju krv dovoljno efikasno, toksini se gomilaju, a rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara raste.
Lekari upozoravaju da neke navike koje smatramo „zdravim“ mogu dugoročno da opterete bubrege. Dobra vest je da se uz male korekcije oštećenja može sprečiti. Evo nekoliko uobičajenih grešaka koje mogu naškoditi bubrezima, kao i saveta za zdraviji način života.
Prva greška je prekomeran unos proteina. Popularni proteinski šejkovi i dijete bogate proteinima mogu doneti više štete nego koristi. Urolog dr Dejvid Šusterman objašnjava da „dupla ili trostruka doza proteina ne gradi dodatni mišić, samo tera bubrege da rade prekovremeno“. Višak proteina, naročito iz crvenog mesa, povezan je sa većim rizikom od razvoja CKD. Bolja opcija je oslanjanje na biljne izvore proteina poput pasulja, sočiva i orašastih plodova. Dnevni unos proteina za zdravu odraslu osobu iznosi oko 0,8–1 g po kilogramu telesne težine.
Druga greška je preterivanje sa suplementima. Dodaci ishrani nisu bezazleni, a velike doze vitamina C, kalcijuma ili kurkumina mogu podstaknuti nastanak kamena u bubregu. Vitamin D, posebno kod osoba sa CKD, može poremetiti ravnotežu minerala, dok suplementi kalijuma mogu biti opasni jer uzrokuju njegovo nakupljanje u krvi. Pre nego što započnete uzimanje bilo kakvih suplemenata, savetujte se sa lekarom.
Treća greška su „detoks“ čajevi. Čajevi koji obećavaju čišćenje organizma često sadrže diuretike i biljne mešavine koje mogu dovesti do dehidratacije, poremećaja elektrolita i dodatnog opterećenja bubrega. Kako kaže dr Šusterman, „najbolji detoks je onaj koji već imaš – tvoji bubrezi“. Umesto toga, fokusirajte se na uravnoteženu ishranu, dovoljno vlakana i redovno unošenje tečnosti.
Četvrta greška je prekomeran unos vode. Iako je hidratacija važna, prekomeran unos vode može razrediti elektrolite u krvi i narušiti ravnotežu natrijuma, što može dovesti do ozbiljnih simptoma. Bubrezi mogu preraditi do oko litar vode na sat, pa prekomerni unos može biti opasan. Bolja praksa je piti kada ste žedni i proveriti boju urina – svetložuta nijansa znači da ste dobro hidrirani.
Peta greška je često uzimanje lekova protiv bolova, kao što su ibuprofen, naproksen i aspirin. Ovi lekovi su lako dostupni, ali njihova redovna upotreba smanjuje protok krvi kroz bubrege i može dugoročno narušiti funkciju. Čak i male doze kroz duži period mogu izazvati pad filtracije, posebno kod osoba sa povišenim pritiskom ili dehidratacijom. Analgetike čuvajte za situacije kada su zaista neophodni, a za blaže bolove pokušajte sa istezanjem, odmorom, hidratacijom ili lokalnim oblogama.
Na kraju, važno je zapitati se kada ste poslednji put proverili bubrege. Hronična bolest bubrega može se otkriti jednostavnim testovima krvi i urina u ranoj fazi, kada je moguće usporiti ili sprečiti oštećenje. Za zdravlje bubrega ključno je ne koristiti duvan, održavati zdravu telesnu težinu, redovno vežbati, paziti na unos soli i kontrolisati krvni pritisak.
Male promene u navikama sada mogu dugoročno da spasu vaše bubrege. Uz svest o ovim faktorima, možemo učiniti mnogo više za očuvanje zdravlja bubrega i celokupnog organizma.
