Sveti velikomučenik Georgije, poznat i kao Sveti Đorđe, jedan je od najomiljenijih svetitelja u pravoslavnom svetu. Njegova čuda i mučeništvo ostavili su dubok trag u hrišćanskoj tradiciji. Kao zaštitnik vojnika i ljudi u nevolji, njegov život je ispunjen fascinantnim pričama koje se prenose s kolena na koleno. Iako su prošli vekovi od njegovog života, njegovi uticaji su i dalje prisutni, a vernici se i danas oslanjaju na njegovu zaštitu i pomoć.
Sveti Đorđe je poznat ne samo po svojim čudima, već i po svojoj pravdi. Priče o njegovim delima često su zapanjujuće, a njegov uticaj se proteže širom hrišćanskog sveta. Jedan od poznatih događaja u vezi sa njim je prenošenje stuba, koji je bio ključan za izgradnju crkve posvećene njemu u Rimu. U snu, jedna žena je videla Svetog Đorđa koji joj je naredio da stub bude prevezen, što je dovelo do njegovog neverovatnog transporta do Rima.
U Paflagoniji, narod je veoma poštovao Svetog Georgija, a mnogi hramovi su sagrađeni u njegovu čast. U jednoj porodici, sin Georgije je bio poznat po svojoj čestitosti i mudrosti. Kada je otišao u vojsku, uhvaćen je, a njegovi roditelji su neprestano molili Boga za njegovu sudbinu. Na dan Svetog Đorđa, dok je njegov gospodar naređivao da mu opere noge, Georgije je molio svetitelja za pomoć. Neočekivano, Sveti Đorđe se ukazao i odveo ga kući, čime je oduševio sve prisutne.
Još jedna priča dolazi sa ostrva Lezbos, gde su gusari napali na dan praznika Svetog Georgija. U toj potrazi za pljačkom, zarobili su mladog mladića, sina bogate udovice. Njegova majka je neprekidno molila Svetog Đorđa za pomoć. Kada je mladić trebalo da posluži vino emiru, Sveti Georgije ga je preneo direktno njegovoj majci, čime su oboje proslavili Božiju moć.
U Paflagoniji se desila i priča o dečaku koji je želeo da pobedi u takmičenju. Obratio se svetitelju i obećao mu da će mu doneti hranu ako mu pomogne. Nakon pobede, dečak je pripremio obrok i ostavio ga pred svetiteljevom ikonom, ali su trojica mladića odlučila da pojedu jelo. Nakon što su to učinili, njihova tela su se zalepila za crkvene stepenice, a tek kada su obećali svetitelju, uspeli su da se oslobode.
Jedan saracenski putnik, nećak kralja Sirije, bio je očaran lepotom crkve Svetog Georgija i odlučio je da unese kamile u crkvu. Međutim, kada su kamile ušle, sve su iznenada uginule. Ovaj događaj ga je duboko potresao, a on je odlučio da se krsti u Jerusalimu, gde je postao hrišćanin.
Kraljeva kći, obuzeta tugom zbog zmaja koji je terorisao njen narod, razgovarala je sa Svetim Đorđem. On joj je rekao da veruje u Hrista i da će zmaj biti pobedjen. Kada se zmaj pojavio, Sveti Đorđe je učinio znak krsta i smirio zmaja, dok je devojka obavijala pojas oko njegovog vrata. Narod je bio oduševljen i svi su se obratili veri u Hrista, a Sveti Đorđe je krstio četrdeset pet hiljada ljudi.
Nakon svih ovih čuda, Sveti Đorđe je nastavio svoj put, ali se suočio sa đavolom koji ga je pokušao prevariti. Sveti Đorđe ga je prepoznao, molio se Bogu i poslao đavola na večnu kaznu.
Dan Svetog Đorđa, koji se slavi 6. maja, nije samo dan sećanja na njegovu hrabrost i mučeništvo, već i prilika da se vernici podsete na njegovu zaštitu i pomoć. Ovaj praznik označava početak letnje sezone i predstavlja simbol zajedništva i vere koja vodi ka duhovnoj obnovi i Božijoj milosti. Na ovaj dan, vernici se okupljaju kako bi proslavili njegovu slavu i zahvalili mu na svemu što je učinio za njih.
