Danas, 28. juna, obeležavamo veliki praznik – Vidovdan, koji nosi duboko emotivno značenje za srpski narod. Ovaj dan se ne proslavlja samo kao sećanje na bitku na Kosovu, već i kao dan kada se slavi srpska kultura i identitet. U tom duhu, pesma „Vidovdan,“ koju je izvela srpska pevačica Gordana Lazarević, postala je simbol tog dana i izaziva snažne emocije kod slušalaca.
Pesma „Vidovdan“ je prvi put objavljena 1989. godine i ubrzo je stekla status kultne pesme, ne samo u Srbiji, već i na prostoru Kosova i Metohije, kao i među Srbima širom sveta. Autor pesme je kompozitor Milutin Popović Zahar, koji je napisao ovu pesmu povodom proslave 600 godina od Kosovske bitke, jednog od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji.
Milutin Popović Zahar je u intervjuima delio inspirativnu priču o tome kako je nastala pesma „Vidovdan.“ Kako je otkrio, pozvao ga je direktor PGP-a sa zahtevom da, pre proslave 600 godina od Kosovskog boja, napiše deset pesama o Kosovu. Zahar je bio izabran da to uradi, a kako je sam rekao, to je najbolje što je uradio u svom životu.
U svom iskazu, Zahar je opisao kako je tokom pisanja pesme doživeo trenutke velike inspiracije, praćene osećajem groznice. Tokom tog procesa, odjednom je doživeo viziju patrijarha Pavla, koji je tada još bio običan starac, poznat po tome što je pravio opanke. Zahar nije lično poznavao patrijarha, ali je osećao kao da mu je poslao poruku kroz neku božansku silu.
U tom trenutku, Zahar je napisao melodiju i stihove za samo pet minuta, iako je u njemu ta inspiracija tinjala mesecima. Ova pesma je tako postala više od umetničkog dela; ona je postala simbol kolektivnog sećanja i identiteta srpskog naroda, a njena popularnost se proširila i van granica Srbije.
„Vidovdan“ nije samo pesma, već i emocionalno putovanje koje dodiruje srce svake osobe koja je sluša. Njene reči govore o stradanjima, hrabrosti i nadi, a svako ko je peva oseća duboku vezu sa svojom istorijom i tradicijom. Popularnost pesme se može videti i u njenoj adaptaciji među različitim narodima, uključujući Ruse, Peruance, Grke i Rumune, što govori o univerzalnoj temi koju ona nosi.
Ove godine, na Vidovdan, mnogi će se okupiti da pevaju ovu pesmu i prisete se važnosti ovog dana. Svojim stihovima, pesma „Vidovdan“ povezuje generacije, podseća na važnost očuvanja kulturnog nasleđa i identiteta, te inspiriše na zajedništvo u teškim vremenima.
Ovaj praznik i pesma koja ga prati podsećaju na to koliko je važno očuvati sećanje na prošlost i prenositi ga na buduće generacije. Vidovdan nas uči o snazi i hrabrosti, ali i o ljubavi prema domovini i narodu. U svetu koji se brzo menja, ovakve pesme i tradicije postaju svetionici nade i identiteta, omogućavajući nam da se povežemo sa svojim korenima.
Na kraju, pesma „Vidovdan“ ostaje trajna inspiracija za sve nas, podsećajući nas na naše zajedničke vrednosti i snagu koja dolazi iz naše istorije. Bez obzira na to gde se nalazimo, njen ton i poruka nas povezuju, čineći nas delom nečega većeg. Ove godine, kao i svake, slavimo Vidovdan sa ponosom i tugom, ali i sa nadom u bolju budućnost.
