Boris Režak, poznati pop pevač, nedavno je podelio svoja razmišljanja o izvođenju muzike i važnosti emocije u pevanju. U intervjuu za Tanjug, Režak je istakao da pesma ne treba da se posmatra kao sport, gde je preciznost ključna, već kao umetnost koja zahteva autentičnost i energiju. Prema njegovim rečima, pravi pobednik je onaj izvođač koji uspe da prenese emocije publici, bez obzira na eventualne tehničke greške.
Režak je naglasio da pevač može da dozvoli greške u intonaciji, ali nikako ne i odsustvo emocije. „Mnogi umetnici su se suočili sa situacijama u kojima je njihovo izvođenje bilo daleko od savršenstva, ali su uspeli da dodaju lični pečat i prenesu svoje osećaje“, rekao je pevač. On je kao primer naveo Mišu Kovača, legendarnog pevača koji je često falširao u svojim izvođenjima, ali je to radio s takvom strašću i emocionalnom snagom da je uspeo da osvoji srca publike.
„Mišo Kovač je falširao u gotovo svakoj pesmi i govorio: ‘Pa i drugi falširaju’. Nije dobro ni da opterećuješ publiku preozbiljnim pevanjem i da se sam sa sobom takmičiš. Nikada nisam doživljavao pesmu kao da si je ‘razbio’. Nije poenta da galamiš, već da budeš prijatan i da ljudi osete ono što radiš“, istakao je Režak, naglašavajući da umetnost pevanja zahteva više od tehničke preciznosti.
Ovaj pristup umetnosti dolazi iz Režakove dugogodišnje karijere, tokom koje je stekao iskustvo na sceni i naučio kako da poveže svoje emocije sa publikom. On smatra da je važno da izvođači ne zaborave na suštinsku vrednost muzike – sposobnost da dodirne srca slušalaca. „Jedan od glavnih ciljeva svakog izvođača treba da bude da stvori vezu sa publikom, da ih natera da osete ono što on oseća dok peva“, dodao je.
Režak je takođe istakao da je važno da se umetnici ne opterećuju previše sopstvenim performansima. „Kada se previše fokusirate na to da izvedete sve savršeno, često zaboravite na ono što je najvažnije – emocije i povezanost sa publikom. Ponekad je bolje popustiti i uživati u trenutku, nego se previše brinuti o tehničkim detaljima“, rekao je.
Pored toga, Režak je naglasio da bi izvođači trebali da budu autentični i da ne pokušavaju da se uklope u određene standarde ili očekivanja. „Svaki umetnik ima svoj jedinstveni stil i glas, i to je ono što ih čini posebnim. Nikada ne treba da se stide svojih grešaka ili nesavršenosti, jer su one deo njihove umetnosti“, zaključio je.
Režakova filozofija o pevanju i umetnosti uopšte oslikava njegovu ličnost i pristup muzici. On se protivi strogim pravilima i normama koje često prate muzičku industriju, verujući da je umetnost mnogo više od pukog izvođenja nota. Njegova poruka je jasna: prava vrednost muzike leži u emocijama koje prenosi, a ne u savršenstvu izvođenja.
U svetu gde se često naglašava tehnička preciznost, Borisa Režaka možemo smatrati osveženjem. Njegov pristup umetnosti podseća nas na to da muzika ima moć da nas ujedini i poveže, a prava snaga leži u iskrenosti i autentičnosti izvođača. U vremenu kada su svi fokusirani na savršenstvo, njegova poruka o važnosti emocija i povezanosti sa publikom može biti pravi lek za umetničku scenu.
