Prema podacima Zavoda za socijalno osiguranje, više od 240.000 penzionera u Srbiji prima penziju iz inostranstva. Oko polovine ovih penzija dolazi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dok ostatak stiže iz Nemačke, Austrije, Francuske i drugih zemalja sa kojima Srbija ima međunarodne ugovore o socijalnom osiguranju. Proces ostvarivanja prava na penziju u inostranstvu i njenog prenosa u Srbiju može biti izazovan, ali postoje agencije koje su specijalizovane za pomoć penzionerima u ovom postupku.
Bračni par Krstić, Dragiša i Gordana, odlučio je da se preseli u Nemačku kako bi obezbedio bolji život. Dragiša je radio kao vozač tramvaja, dok je Gordana radila u kuhinji fabrike. Nakon celog radnog veka, vratili su se u Srbiju kako bi uživali u plodovima svog rada. Njihova priča nije jedinstvena; mnogi penzioneri se suočavaju sa sličnim izazovima kada je reč o prenosu penzija iz inostranstva.
Gordana je istakla da su ona i njen suprug prvo dobili invalidsku penziju zbog zdravstvenih problema, a nakon pet godina su im penzije postale trajne. „Nemamo obavezu da se prijavljujemo, penzioneri smo, penzija je tamo, ali oni kontrolišu da li smo živi,“ rekao je Dragiša, objašnjavajući kako funkcioniše sistem.
Procedura za dobijanje devizne penzije bila je jednostavna, a sada postoji i dodatna pomoć u vidu specijalizovanih agencija koje olakšavaju proces prenosa penzija. Marija Avramović iz PR agencije za kancelarijsko-administrativne poslove napominje da proces može trajati od nekoliko nedelja do više godina, u zavisnosti od složenosti slučaja. „Sve zavisi od obrade kod nadležnih grupa i referenata, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu,“ dodaje Avramović.
Često se penzioneri suočavaju sa pitanjima o tome da li će im se penzija smanjiti prilikom prelaska u Srbiju. Avramović objašnjava da to nije slučaj: „Ne, ona ostaje ista kakva je propisana rešenjem koje su oni dobili.“ Ovo je važno za mnoge penzionere koji se boje da će im primanja biti smanjena.
Međutim, postoje i slučajevi gde penzioner ima radni staž u obe zemlje, ali ne ispunjava uslove za punu penziju u Srbiji. U takvim situacijama, kako navode iz PIO fonda, sabiraju se periodi osiguranja ostvareni u inostranstvu i utvrđuje pravo na srazmerni deo penzije. „Fond isplaćuje penziju samo za deo staža koji je navršen po propisima Republike Srbije, dok druga država obračunava penziju na osnovu staža ostvarenog kod njih,“ objašnjavaju u fondu PIO.
Srbija ima međunarodne sporazume koji omogućavaju isplatu deviznih penzija sa 35 zemalja, a ukupni godišnji iznos koji dolazi iz inostranstva prelazi 870 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na značaj međunarodnih ugovora i saradnje u oblasti socijalnog osiguranja.
U zaključku, proces ostvarivanja prava na penziju iz inostranstva može biti složen, ali uz pravu podršku i informacije, penzioneri mogu uspešno prebaciti svoja primanja u Srbiju. Priče poput one bračnog para Krstić osvetljavaju izazove sa kojima se suočavaju mnogi, ali i mogućnosti koje im se pružaju kako bi uživali u penziji koju su zaradili tokom svog radnog veka.
