Otkako su se prvi put pojavile u Americi 2014. godine, invazivne pegave mušice (Lycorma delicatula) postale su pravi problem za drvored i useve. Ovi insekti ne samo da pustoše biljke, već se i obrušavaju na prolaznike, ostavljajući lepljive izlučevine, poznate kao medna rosa, po automobilima i baštenskom nameštaju. Državni zvaničnici su apelovali na građane da ih zgaze kad god ih primete, ali ova invazija donosi još jednu neobičnu posledicu – promenu u ukusu, boji i mirisu meda.
Američki pčelari su u poslednjim godinama počeli da pronalaze tamni, crvenkasto-braon med sa neobičnim ukusom i aromom. Ovaj misteriozni med javlja se samo u jesen, a nakon naučnih istraživanja, entomolozi u Pensilvaniji su zaključili da je reč o medu koji se pravi od medne rose koju izlučuju pegave mušice. Tradicionalno, pčele prave med od nektara cvetnica, slatkih tečnosti koje privlače oprašivače. Međutim, tokom kasnog leta i jeseni, kada cvetova bogatih nektarom ima sve manje, pčele očigledno koriste obilje medne rose.
Med od izlučevina pegavih mušica je bezbedan za ishranu, a testiranja su pokazala da u njemu postoje veoma male količine pesticida. Iako je bezbedan, ukus ovog meda je predmet debate; neki ljudi ga opisuju kao slan, dimljen, dok drugi smatraju da ima prijatan ukus. U nezvaničnim degustacijama, polovina ili više ljudi koji su probali ovaj med smatraju ga odličnim.
Evropski pčelari već dugo prave med od medne rose, koja potiče od vaši i drugih insekata, i često ga prodaju pod nazivom „šumski med“. Iako su američki pčelari u početku bili zabrinuti da će ovaj neobični med narušiti ugled industrije, čini se da postaje sve popularniji. Istraživači ispituju njegova antimikrobna svojstva i moguće zdravstvene koristi, a potrošači su zaintrigirani njegovim neobičnim poreklom.
Neki pčelari koriste ovu situaciju u svoju korist, promovišući med kao novinu sa zanimljivom pričom. Na primer, Philadelphia Bee Company je svoj med od pegavih mušica brendirala kao „Doom Bloom“. Za pčelare koji nisu oduševljeni ovim medom, postoji dobra vest – med od pegavih mušica se obično pojavljuje u kasno leto i jesen, kada pčele usporavaju proizvodnju klasičnog meda. To znači da ovi invazivni insekti ne kvare redovne zalihe, već pčelarima daju dodatni, kasnosezonski prinos.
Bil Vondrasek, dugogodišnji pčelar hobista iz Merilenda, primetio je porast prinosa meda sa 135 na 320 kilograma godišnje. „Godine 2023. primetio sam drugačiju vrstu meda koja se pojavila između naših uobičajenih prolećnih i jesenjih berbi“, rekao je. Ako pčelari ne žele med od pegavih mušica, mogu jednostavno da ga izvade iz košnica pre nego što insekti postanu aktivni u proizvodnji medne rose.
Ipak, i dalje se naglašava da pegave mušice nanose više štete nego koristi. Robin Andervud, entomološkinja iz Penn State Extensiona, kaže: „Ne želimo ih, ali ako su već tu, pčele mogu da iskoriste situaciju.“ U tom smislu, pčelari i entomolozi se slažu – građani treba da gaze pegave mušice kad god ih vide, kako bi zaštitili svoje biljke i useve.
U svetlu svih ovih informacija, postavlja se pitanje da li je neobičan ukus ovog meda vredan pažnje ili predstavlja potencijalnu pretnju za pčelarstvo u Americi. Dok pčelari istražuju mogućnosti i koristi ovog meda, jedno je sigurno: invazivne pegave mušice ostaviće trag ne samo na biljkama, već i na tržištu meda, menjajući tradicionalne prakse i uvodeći nove izazove u industriju pčelarstva.
