Iz Ministarstva poljoprivrede stiglo je uverenje pčelarima da će država pojačati kontrolu tržišta meda, a jedan od predloga Saveza pčelarskih organizacija Srbije bio je da se falsifikovanje meda tretira kao krivično delo, a ne kao prekršaj. Obećano je pčelarima i da će se na njihovoj inicijativi aktivno raditi i sledeće nedelje, za kada je planiran sastanak u Ministarstvu pravde. Tada bi trebalo da se raspravlja o pravnim mogućnostima i daljim koracima za uvođenje tih izmena.
Med bi uskoro mogao da postane predmet Krivičnog zakona, nakon što su članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije podneli inicijativu da njegovo falsifikovanje postane novo krivično delo. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ističe važnost ovog poteza. „Da se falsifikovanje meda i ne samo meda nego i sve vrste hrane proglasi krivičnim delom jer se sada to vodi kao prekršaj, kazne su male, moraju dramatično da se povećaju“, naglasio je Živadinović.
Advokat Aleksandar Radivojević se našao pred Privrednim sudom kada je vođen postupak protiv lica koja su falsifikovala deklaracije o medu. „U takvim postupcima se izvrši veštačenje supstance za koju se tvrdi da je med. Postoje mehanizmi, postoje postupci, ako nadležno ministarstvo hoće da se uozbilji i da se to podigne na novi nivo. Samo treba promeniti praksu“, smatra Radivojević. On dodaje da je potrebno krivično goniti falsifikatore prema već postojećim normama, jer zakon već nudi širok dijapazon krivičnih dela pod koje bi se mogla podvesti i falsifikacija hrane.
Inicijativa za pooštravanje kontrole došla je nakon što je otkriveno da je više od 75 odsto meda na teritoriji Srbije lažno. Prodaja lažnjaka pogađa proizvođače koji teško plivaju u nelojalnoj konkurenciji na tržištu, ali i potrošače koji retko saznaju da su kupili i jeli lažan proizvod. „U čitavoj Evropi, pa i kod nas se uvozi med od 3,1 evro za kilogram sa isporukom. Možete misliti kakva mu je onda proizvodna cena što je 3-5 puta niža cena od proizvodne cene pravog meda. Mi pčelari ne možemo tu da konkurišemo, a taj lažni med, verovali ili ne, prolazi sve evropske analize“, dodaje pčelar Živadinović.
Gorana Sredanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ukazuje na to da potrošači često nisu svesni da su kupili falsifikovane proizvode dok ne pročitaju neki članak. „Nezgodna je tema, jer već kupite proizvod i možda ste napola potrošili, konzumirali. Mislim da je važnije preduprediti problem“, smatra Sredanović.
Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije kažu da su se do sada postupci za falsifikovanje meda uglavnom završavali novčanim kaznama, do 100.000 dinara, a da je, kako kažu, za nekoliko decenija samo jednoj firmi izrečena i zabrana pakovanja proizvoda na šest meseci. Ovaj problem se mora rešavati hitno, jer je zdravlje potrošača u pitanju, ali i opstanak domaćih pčelara koji se bore sa unfair praksama.
Uvođenje strožih kazni za falsifikovanje hrane, posebno meda, moglo bi da dovede do smanjenja broja prekršaja i zaštiti domaće proizvođače. „Svi smo svesni koliko je med važan za naše zdravlje, a falsifikovanje ovog proizvoda ne ugrožava samo pčelare, već i sve nas koji ga konzumiramo“, ističe Živadinović.
Očekuje se da će sastanak u Ministarstvu pravde doneti konkretne korake ka rešavanju ovog problema. Pčelari, pravnici i potrošači očekuju da će se zakonodavne izmene konačno usvojiti i da će se stvoriti pravni okvir koji će omogućiti efikasniju borbu protiv falsifikacije meda i drugih prehrambenih proizvoda. Ako se to dogodi, može se očekivati da će tržište meda postati pravednije, a potrošači sigurniji u kvalitet proizvoda koji kupuju.
