Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda otkriva da je u poslednjih nekoliko godina najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji prodato u opštini Ruma. Ova transakcija, koja je uključivala parcelu površine 5 hektara i 66 ari, postigla je cenu od neverovatnog milion evra. Iako se radi o izuzetku, prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u Sremu pružaju realniju sliku tržišne situacije. U ovom regionu, zemljište se prodaje po cenama koje često premašuju 10.000 evra po jutru, dok je prosek oko 8.000 evra.
Nažalost, poljoprivrednici i investitori se suočavaju s velikim problemima – nedostatkom kvalitetnih parcela. Raste cena zemljišta u Sremu, što prati opšti trend rasta vrednosti nekretnina. Potražnja je sve veća, dok je ponuda ograničena, što dodatno komplikuje situaciju.
Rade Frajtović, vlasnik agencije za nekretnine, ističe da je porast cena nekretnina uslovio i rast cena poljoprivrednog zemljišta. Prema njegovim rečima, cene su porasle od 10 do 20 procenata, a najveći problem je nedostatak zemljišta na tržištu. „Zemlje nema“, naglašava Frajtović, dodajući da su ljudi koji se bave poljoprivredom već kupili veće površine, dok su manji vlasnici, podstaknuti dobrim cenama, prodali svoje parcele.
On navodi da su mnogi prodali svoje parcele kako bi investirali u nekretnine ili stanove. Sve što se nađe po razumnijoj ceni brzo se proda. Trenutne cene se kreću od 6 do 8 hiljada evra po jutru, što je daleko od cene koju je postigla nedavna prodaja u Rumi.
Iako cena poljoprivrednog zemljišta raste, svakodnevna praksa u poljoprivredi donosi više izazova nego koristi. Suše, loši prinosi i niske otkupne cene, uz sve veća ulaganja u proizvodnju, čine da mnogi poljoprivrednici teško posluju. Rastuća cena zemljišta ne znači nužno i rast profitabilnosti za poljoprivrednike, koji se bore s ekonomskim izazovima koji utiču na njihovu sposobnost da ostvare dobit.
S obzirom na sve ove faktore, tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji postaje sve složenije. S jedne strane, visoke cene mogu privući investitore, dok s druge strane, poljoprivrednici ostaju suočeni sa teškim uslovima poslovanja. Ova situacija zahteva pažnju i strategije koje će omogućiti održivost poljoprivrede u Srbiji, kao i podršku poljoprivrednicima kako bi mogli da se prilagode promenama na tržištu.
U zaključku, iako je poljoprivredno zemljište u Srbiji postalo skuplje, izazovi s kojima se suočavaju poljoprivrednici ukazuju na potrebu za sistemskim rešenjima. Potrebno je raditi na povećanju dostupnosti kvalitetnog zemljišta, kao i na razvoju strategija koje će pomoći poljoprivrednicima da ostvare profit, uprkos sve većim troškovima i ekonomskim pritiscima. U tom kontekstu, važno je i dalje pratiti tržišne trendove i pružati podršku poljoprivrednicima kako bi se obezbedila održivost ovog sektora u budućnosti.
