U Severnoj Koreji, nedavno je izazvalo veliku pažnju javnosti pogubljenje jednog uticajnog para iz Pjongjanga, koje je sprovedeno zbog navodnog „antirepublikanskog delanja“ i saradnje sa stranim organizacijama. Ova presuda i kasnije izvršenje kazne su doživljeni kao snažna poruka vlasti svim građanima, a posebno onima koji se bave privatnim poslovima.
Prema izvorima, par je bio uspešan u svom poslovanju koje se sastojalo od prodaje i popravke električnih bicikala, što im je omogućilo da steknu bogatstvo i status. Međutim, vlasti su ovu situaciju protumačile kao pretnju nacionalnoj sigurnosti i stabilnosti, što je dovelo do njihovog hapšenja. Optuženi su za prenos strane valute, što se u Severnoj Koreji smatra ozbiljnim krivičnim delom, kao i za širenje antidržavnih poruka. Nakon brzog suđenja, par je osuđen na smrt, a oko 20 njihovih saradnika poslato je na prevaspitanje ili u izgnanstvo.
Pogubljenje je izvršeno na otvorenom, pred okupljenim građanima, uključujući i decu, kako bi se poslalo upozorenje svima koji bi mogli razmisliti o sličnim delima. Oko 200 ljudi, uključujući menadžere tržišta i obične građane, prisustvovalo je ovom događaju. Mnogi od njih su, kako se izveštava, bili primorani da dovedu svoju decu sa sobom, a učenici srednjih škola su se takođe pridružili okupljenima bez otpora.
Zvaničnici su kasnije objasnili da je ova kazna deo strategije za sprečavanje ekonomskog haosa i edukaciju javnosti o posledicama kršenja zakona. Ipak, mnogi su se složili da je svrha ovog brutalnog dela bila usađivanje straha među građane, posebno među mladima, kako bi se poslalo jasno upozorenje da država može kazniti svakoga ko pređe granice koje su postavile vlasti.
Nakon pogubljenja, tržišna aktivnost u Pjongjangu je naglo opala, a strah se proširio među onima koji se bave privatnim poslovima. Mnogi su shvatili da je cilj vlasti da pokažu da niko nije izuzet od strogih pravila i kontrole, čak ni oni koji uspevaju u okviru sistema. Ovaj incident je ukazao na ekstremnu kontrolu koju severnokorejski režim ima nad svojim građanima i na načine na koje koristi strah kao sredstvo vladavine.
Severna Koreja je poznata po brutalnim kaznama, a većina pogubljenja se vrši streljanjem, u kojem učestvuju vojnici koji ispaljuju više metaka na osuđenika. Takođe, prijavljivana su i pogubljenja vešanjem. Država često naređuje da mase prisustvuju ovakvim događajima, čime se dodatno pojačava efekat straha i kontrole. Kazne poput smrtne kazne često se izriču za različite prekršaje, uključujući distribuciju stranih medija, muzike i filmova.
Ovaj incident je još jednom pokazao koliko je teško stanje u Severnoj Koreji i kako vlasti koriste strah kao instrument za održavanje kontrole nad populacijom. Građani su svesni da svaka akcija koja se može smatrati prekršajem može dovesti do ozbiljnih posledica, što dodatno pogoršava svakodnevni život i slobodu pojedinca. Na ovaj način, severnokorejski režim nastavlja da jača svoj autoritet, koristeći primere poput ovog kao upozorenje svima koji bi mogli da se usude da pređu liniju.
U svetlu ovih događaja, jasno je da Severna Koreja ostaje jedna od najrežimiranijih zemalja na svetu, gde je strah od vlasti svakodnevna realnost za njene građane.
