Japanski jen je u sredu zabeležio značajan pad, dostigavši najniži nivo u poslednjih osam meseci, kada je kurs iznosio 152 jena za američki dolar. Ovaj razvoj događaja je rezultat rastuće zabrinutosti oko fiskalnog stanja Japana, kao i osipanja očekivanja da će Banka Japana uskoro povećati kamatne stope. U trenutku trgovanja, jen se kretao oko 152,4 jena za dolar, što predstavlja pad od približno 0,3 procenata, izveštava Anadolu Agency.
Na ovaj pad jena uticali su i događaji na japanskom tržištu akcija. Referentni indeks Nikkei 225 prekinuo je svoj četvorodnevni niz rasta, opadajući za 0,45 procenata, na 47.734,99 poena. Ovaj pad je usledio nakon što su investitori odlučili da obezbede profit, nakon što je indeks prethodnog dana zatvoren na rekordno visokom nivou.
Dodatni pritisak na jen došao je nakon izbora nove liderke Liberalno-demokratske partije, Sanae Takaiči, koja se zalaže za nastavak labave monetarne politike. Očekuje se da će ona preuzeti funkciju premijerke kasnije ovog meseca, što je dodatno umanjilo očekivanja da bi moglo doći do promene kamatne politike.
U istom kontekstu, jen je dostigao najniži nivo prema evru od trenutka uvođenja zajedničke evropske valute 1999. godine, krećući se u rasponu od 177 jena za evro. Ova situacija je delimično dovela do povećanja vrednosti akcija japanskih izvoznika, koji su profitirali od jačanja svojih zarada u inostranstvu usled slabijeg jena. Međutim, pad cena akcija američkih poluprovodnika i kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom doveo je do prodaje nekih velikih japanskih tehnoloških firmi, što je opteretilo Nikkei indeks.
Prema preliminarnim izveštajima Ministarstva finansija, japanski suficit tekućeg računa smanjio se za 4,8 procenata u avgustu u odnosu na isti mesec prošle godine, dostigavši 3,78 biliona jena (oko 24,9 milijardi dolara). Ovaj pad je rezultat smanjenja prinosa od stranih investicija, što dodatno naglašava trenutne ekonomske izazove s kojima se Japan suočava.
Slabiji jen može imati mešovite efekte na japansku ekonomiju. Dok se izvoznici suočavaju s povećanjem zarade zahvaljujući jačanju svojih proizvoda na stranim tržištima, potrošači u Japanu mogu osećati pritisak zbog rasta cena uvoza. Ovaj fenomen se često naziva „inflacija uvoza“, koja može umanjiti kupovnu moć domaćinstava i dovesti do opadanja potrošnje.
Analitičari ističu da bi Banka Japana mogla biti pod pritiskom da preispita svoju trenutnu monetarnu politiku u svetlu ovih događaja. Ipak, s obzirom na to da se očekuje da će nova liderka stranke nastaviti sa politikom labavih monetarnih mera, tržišta ostaju oprezna u vezi s budućim promenama.
Osim toga, investitori prate globalne trendove, posebno u vezi s politikama centralnih banaka u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, koje takođe imaju značajan uticaj na kurs jena. U tom kontekstu, očekivanja da će Federalne rezerve povećati kamatne stope mogle bi dodatno oslabiti jen, čime bi se povećali pritisci na japansko tržište.
U narednim danima, pažnja će biti usmerena na makroekonomske izveštaje i izjave zvaničnika Banke Japana, kako bi se utvrdilo u kojem pravcu će se kretati politika i kakve će to posledice imati na japanski jen i ekonomiju u celini. U kontekstu globalne ekonomske nesigurnosti, investitori će morati da budu oprezni i da prate sve promene koje bi mogle uticati na tržišne tokove.
