Zemlje Persijskog zaliva su izrazile zabrinutost zbog pretnji napada iranskih posredničkih grupa, koje bi mogle destabilizovati njihove režime i pogoršati situaciju u regionu. U nedavnom zajedničkom saopštenju, Katar, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Saudijska Arabija i Jordan osudili su iranske napade, kako one direktne, tako i one izvedene putem posrednika, ističući da su te aktivnosti ozbiljna pretnja za njihove nacionalne bezbednosti.
Analitičari ukazuju na to da, iako trenutni nivo opasnosti nije na skali kao tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, pretnje koje dolaze od iranskih grupacija ostaju ozbiljne u kontekstu regionalnih sukoba. Kuvajtske vlasti su nedavno saopštile da su sprečile pokušaj ubistva državnih lidera, hapšići šest osoba povezanih sa Hezbolahom, jednom od najmoćnijih iranskih vojnih frakcija.
Iran već decenijama koristi posredničke grupe kao sredstvo za širenje svog uticaja i destabilizaciju neprijateljskih zemalja. Hezbolah u Libanu i Huti u Jemenu su najistaknutiji primeri, dok se slične grupe mogu naći i u Iraku i Siriji. Odnosi između Irana i država poput UAE, Saudijske Arabije i Katara su u poslednje vreme pokazivali znakove zbližavanja, ali se sada čini da iranske aktivnosti ponovo postaju pretnja.
Zemlje Persijskog zaliva, koje imaju bliske veze sa Vašingtonom i na čijim teritorijama se nalaze američke vojne baze, suočavaju se s novim izazovima. Osim hiljada projektila i dronova ispaljenih iz Irana, zabeležen je i porast unutrašnjih incidenata povezanih sa naoružanim grupama povezanih sa iranskim Korpusom islamske revolucionarne garde. Ovo izaziva zabrinutost da bi Iran mogao aktivirati uspavane ćelije kao oružje u Zalivu.
U poslednjem izveštaju britanskog dnevnika, navodi se da zemlje Zaliva preduzimaju korake kako bi suzbile iranske posredničke aktivnosti. U martu su vlasti Katara objavile hapšenje više od 10 osoba povezanih sa iranskim režimom, dok je Bahrein optužio nekoliko uhapšenih za špijunažu u korist Irana. Kuvajt je takođe prijavio uspešne akcije protiv ćelija povezanih sa Hezbolahom.
U zajedničkoj izjavi, zalivske države su istakle da su bile meta niza napada od strane iranskih grupa koje obično deluju iz Iraka. Ipak, analitičari naglašavaju da pretnja iranskih posredničkih grupa, iako ozbiljna, ne dostiže nivoe iz 1980-ih, kada su militantne ćelije bile aktivne i u Kuvajtu i u Saudijskoj Arabiji. Ipak, naglašava se da pretnja ostaje ozbiljna s obzirom na produženi sukob sa Iranom.
Ova situacija dodatno komplikuje već nestabilan politički pejzaž regiona, dok se zemlje Persijskog zaliva bore da očuvaju svoju sigurnost i stabilnost usred rastućih napetosti sa Teheranom.
