Broj zahteva za azil u Nemačkoj u oktobru ove godine drastično je opao u poređenju sa prošlom godinom, a prema najnovijim podacima do kojih je došao list Bild, broj početnih zahteva za azil smanjen je za oko 55 procenata. U oktobru je registrovano 8.823 zahteva, dok je u istom mesecu prošle godine bilo 19.785. Ovi podaci ukazuju na značajan pad u migracionim tokovima prema Nemačkoj.
Ministar unutrašnjih poslova Nemačke, Aleksander Dobrint iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU), smatra da su ovi podaci dokaz da promena u migracionoj politici daje rezultate. „Naša migraciona politika funkcioniše. Značajno smo smanjili faktore koji privlače ilegalnu migraciju i umanjili magnetnu privlačnost Nemačke“, rekao je Dobrint za nemački dnevnik. On je naglasio da su mere koje su preduzete u okviru nove migracione politike već počele da daju rezultate.
Iako je u oktobru zabeležen manji broj zahteva nego u septembru (9.126), broj azilanata u odnosu na prošlu godinu jasno ukazuje na pad. U septembru ove godine broj zahteva opao je za 49,6 procenata u odnosu na isti mesec 2024. godine. Najveći pad broja zahteva zabeležen je u junu ove godine, kada je registrovano 6.860 zahteva, što predstavlja pad od 59 procenata u odnosu na jun prošle godine.
U prvih četiri meseca 2025. godine, broj zahteva bio je niži nego u oktobru, dok je u preostalim mesecima bio iznad oktobarskog nivoa. Ove statistike ukazuju na trend opadanja broja zahteva za azil, što može biti rezultat strožih mera kontrole granica i promene u zakonodavstvu koje se odnose na migrante.
Dobrint je takođe najavio da će ubrzati proces deportacija i da će se, osim opasnih osoba i kriminalaca, ubuduće vraćati i mlade izbeglice čiji su zahtevi za azil odbačeni. Ove najave su izazvale različite reakcije, s obzirom na to da mnogi smatraju da bi to moglo dodatno otežati situaciju onih koji beže od ratnih sukoba i drugih opasnosti.
Ministar je takođe rekao da će Savezna kancelarija za migraciju ponovo obraditi zahteve Sirijaca za azil, nakon što je ova procedura bila obustavljena zbog ratnih okolnosti u Siriji. Ovaj potez se može tumačiti kao pokušaj da se reši nagomilani broj zahteva koji su do sada ostali neobrađeni.
Dobrint je istakao da je razgovarao sa kolegama iz drugih zemalja EU o formiranju „centara za povratak“ van EU, tzv. „Return Hubs“, koji bi služili kao mesta za povratak onih koji su odbijeni za azil. Ovaj predlog ima za cilj da se olakša proces vraćanja izbeglica u njihove matične zemlje, ali izaziva zabrinutost kod humanitarnih organizacija koje se bore za prava izbeglica i migranata.
Uprkos smanjenju broja zahteva za azil, situacija u vezi s migracijama i dalje ostaje kompleksna. Mnoge zemlje suočavaju se s izazovima u vezi s integracijom migranata, kao i s humanitarnim pitanjima koja se javljaju usled ratova i političkih previranja u zemljama porekla izbeglica.
Nemačka, kao jedna od vodećih zemalja EU, nastavlja da igra ključnu ulogu u oblikovanju migracione politike unije. Dok se neki političari zalažu za strože mere kontrole granica, drugi upozoravaju na potrebu za humanitarnim pristupom i zaštitu prava izbeglica. U svetlu ovih novih podataka, Nemačka će morati da pronađe ravnotežu između bezbednosti i humanitarnih obaveza, kako bi se suočila s izazovima koji dolaze s migracijama.
