Evropska centralna banka (ECB) donela je odluku da smanji svoje referentne kamatne stope, što predstavlja nastavak trenda pada cena novca u evrozoni. Od 23. avgusta, glavna kamatna stopa ECB iznosiće 2,25%. Ovaj trend započet je u septembru 2023. godine, a prethodno je stopa bila povećana na 4%. Prošle godine, kamatna stopa je bila ispod 4%, dok je ove godine pala ispod 3%.
Kako se kamatne stope ECB smanjuju, to utiče i na komercijalne banke, čija cena novca prati promene u ECB. Indeks euribor, koji je ključan za određivanje kamatnih stopa kod mnogih kredita sa varijabilnom stopom u Srbiji, prati sličan trend. Naime, šestomesečni euribor trenutno iznosi 2,19%, ali se očekuje da će tek narednih dana reflektovati promene ECB.
Ovaj pad kamatnih stopa može biti korisna vest za dužnike u Srbiji koji imaju kredite u evrima, jer bi to moglo značiti smanjenje kamatne stope za oko 0,25 procentnih poena. Ipak, podaci Narodne banke Srbije ukazuju na to da ne prate sve banke kretanje euribora. Naime, prosečna ponderisana kamatna stopa na keš kredite sa ročnošću od jedne do pet godina ostala je na 3,5% od marta 2024. godine, uprkos stalnom padu euribora.
Situacija je još složenija kod stambenih kredita, gde je trenutna kamatna stopa viša (5,02%) nego što je bila u septembru 2023. godine. Guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković, pohvalila je banke zbog umerenosti u profitima od kamata na kredite, ali se čini da su neki bankarski subjekti značajno profitirali više od drugih.
Pitanje koje se postavlja je da li će kamate banaka na devizne kredite u Srbiji nastaviti da padaju. To će u velikoj meri zavisiti od ekonomskih prilika u Evropi i globalnom tržištu. Na konferenciji za štampu, predsednica ECB, Kristin Lagard, istakla je da se ekonomija evrozone postepeno prilagođava globalnim šokovima, ali su izgledi za privredni rast pogoršani zbog rastućih trgovinskih tenzija.
Iako je inflacija u evrozoni pala na 2,2% u martu, što je ispod srednjeročnog cilja od 2%, neizvesnost oko trgovinskih odnosa, posebno između SAD-a i drugih zemalja, može uticati na inflaciju. Cena energije je opala, ali su cene hrane nastavile da rastu, a potražnja i potrošnja građana opadaju, što dodatno komplikuje situaciju.
Fragmentacija globalnih lanaca snabdevanja može doprineti rastu inflacije zbog povećanja uvoznih cena. Takođe, najavljeni porast potrošnje na odbranu i infrastrukturu mogao bi dodatno pogoršati inflaciju u srednjem roku. Na pitanje o budućim kamatnim stopama, Lagard je naglasila da ECB ne može precizno predvideti kako će trgovinske tenzije uticati na inflaciju.
U zaključku, iako se smanjenje kamatnih stopa ECB može smatrati pozitivnim korakom za zadužene građane, situacija u Srbiji pokazuje da banke ne reaguju uvek na promene u euriboru. Buduće kamatne stope zavisiće od ekonomskih i trgovinskih prilika, a neizvesnosti na globalnom tržištu ostaju ključni faktor. ECB će nastaviti da prati situaciju kako bi adekvatno reagovala na promene, ali trenutna situacija ukazuje na izazove koji bi mogli uticati na smanjenje kamatnih stopa u budućnosti.
