Cene čokolade u oktobru zabeležile su značajan rast od 21,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema najnovijim podacima nacionalne statistike u Nemačkoj. Ovaj skok cene posebno će pogoditi potrošače uoči praznične sezone, kada se očekuje povećana potražnja za slatkišima.
Klasične čokoladne table beleže najveći porast cena, koje su skočile čak 30,7 odsto. Pored njih, čokoladni štapići i drugi proizvodi od čokolade poskupeli su u proseku oko 16 odsto. Ovaj trend rasta cena nije ograničen samo na čokoladu, već se slična situacija može primetiti i kod ostalih slatkiša. U proseku, cene slatkiša su porasle za oko pet odsto, pri čemu su praline zabeležile skok od čak 22 odsto. Nasuprot tome, cene bombona su uglavnom ostale stabilne, dok su žvake i gumene bombone pojeftinile za oko tri odsto.
Rast cena sirovina, posebno kakaa i šećera, direktno utiče na konačne cene proizvoda, a ovaj trend traje već nekoliko godina. Od 2020. godine, keks je poskupeo za 74,4 odsto, čokolada za 39,9 odsto, dok su ostali slatkiši poskupeli u proseku za 29,1 odsto. Ovakvi porasti cena postavljaju dodatno opterećenje na potrošače, koji se suočavaju sa sve većim troškovima života.
Prosečan potrošač u Nemačkoj godišnje troši oko 30 kilograma šećera i tri kilograma kakaa. Obala Slonovače je glavni snabdevač kakaa u svetu, obezbeđujući oko trećine ukupnog uvoza. Ova zemlja se suočava sa izazovima u proizvodnji kakaa, uključujući klimatske promene i promene u potražnji, što može dodatno uticati na cene čokolade u budućnosti.
Zbog ovih rasta cena, potrošači će morati da preispitaju svoje navike kada je reč o kupovini slatkiša. Mnogi će možda smanjiti potrošnju ili se okrenuti jeftinijim alternativama. Takođe, trgovci će morati da razmotre svoje strategije cena kako bi privukli kupce u ovom izazovnom ekonomskom okruženju.
U svetlu ovih informacija, analitičari predviđaju da bi rast cena mogao imati dugoročne posledice na tržište slatkiša. Mnogi proizvođači mogu biti primorani da povećaju cene svojih proizvoda kako bi pokrili rastuće troškove sirovina, što bi moglo dovesti do smanjenja potražnje. U isto vreme, potrošači bi mogli postati sve svesniji cena i preći na više lokalne ili manje poznate brendove koji nude konkurentnije cene.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se tržište slatkiša razvijati, posebno s obzirom na predstojeće praznike kada se očekuje povećana potražnja. Proizvođači će biti pod pritiskom da zadrže svoje kupce dok se bore sa rastućim troškovima, a potrošači će tražiti načine da uštede dok se suočavaju sa rastućim cenama osnovnih životnih potrepština.
Zaključak je da trenutna situacija na tržištu čokolade i slatkiša odražava šire ekonomske izazove sa kojima se suočavaju potrošači. Rast cena sirovina, promene u potražnji i ekonomski pritisci mogu oblikovati budućnost potrošnje slatkiša, a kako se praznici približavaju, vreme će pokazati kako će se tržište prilagoditi ovim promenama. Potrošači će morati da budu oprezni i pametni u svojim izborima, dok proizvođači i trgovci preispituju svoje strategije kako bi ostali konkurentni u ovom izazovnom okruženju.
