Ozonska rupa iznad Antarktika znatno je manja 2025. godine nego u prethodnim godinama i predstavlja petu najmanju ozonsku rupu od 1992. godine, navodi se u novom izveštaju naučnika Nacionalne oceanografske i atmosferske administracije (NOAA) i NASA-e. Ovaj pozitivan trend ukazuje na efikasnost globalnih napora da se suzbiju supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Prema izveštaju, najveći obim ozonske rupe zabeležen je početkom septembra, kada je ona imala površinu od oko 22,87 miliona kvadratnih kilometara. To je otprilike 30 odsto manje u poređenju sa rekordnom veličinom iz 2006. godine, što ukazuje na to da su mere preduzete u skladu sa Montrealskim protokolom počele da daju rezultate.
Ozonska rupa predstavlja deo stratosfere u kojem je koncentracija ozona veoma niska. Naučnici ističu da su napori na smanjenju korišćenja hemikalija, poput hlorofluorougljenika (CFC), koji su ranije bili široko korišćeni u industriji, značajno doprineli smanjenju veličine ozonske rupe. Ove supstance su poznate po tome što izazivaju oštećenja ozonskog omotača, koji igra ključnu ulogu u zaštiti Zemlje od štetnog UV zračenja.
Montrealski protokol iz 1992. godine, koji je postavio međunarodne standarde za smanjenje emisije supstanci koje oštećuju ozon, postavlja temelje za oporavak ozonskog omotača. Prema nekim procenama, ukoliko se trenutni trendovi nastave, ozonski omotač bi mogao biti potpuno obnovljen do kraja ovog veka.
Pol Njuman, viši naučnik na Univerzitetu u Merilendu i dugogodišnji vođa NASA-ine misije za istraživanje ozona, naglašava da bi ovogodišnja ozonska rupa bila veća za više od milion kvadratnih kilometara da su u atmosferi ostali isti nivoi hlora kao pre 25 godina. Ova izjava dodatno ukazuje na značaj međunarodnih sporazuma u zaštiti ozonskog omotača.
Pored ljudskih aktivnosti, prirodni faktori kao što su temperatura i cirkulacija u atmosferi takođe igraju značajnu ulogu u promenama ozonskog omotača. Zima u Antarktiku, na primer, može uticati na veličinu ozonske rupe, dok prolećne i letnje temperature mogu doprineti njenom smanjenju.
Ozonski omotač je ključan za zaštitu planeta od UV zračenja, koje može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kao što su rak kože i katarakta, kao i smanjenje prinosa poljoprivrednih kultura. Slabljenje ozonskog omotača može imati dalekosežne posledice po životnu sredinu, uključujući i negativan uticaj na ekosisteme.
Naučnici i aktivisti pozivaju na nastavak i pojačanje globalnih napora da se smanje emisije štetnih supstanci. Usmeravanje resursa ka istraživanju alternativnih i ekološki prihvatljivih rešenja može pomoći u očuvanju ozonskog omotača i zaštiti zdravlja ljudi i prirode.
Ovaj izveštaj predstavlja ohrabrujući znak da su globalni napori na očuvanju ozonskog omotača dali rezultate, ali takođe služi kao podsetnik na to koliko je važno nastaviti borbu protiv zagađenja i klimatskih promena. S obzirom na to da se naučni istraživači nastavljaju baviti ovom problematikom, postoji nada da će buduće generacije uživati u zdravijem i stabilnijem okruženju.
Očuvanje ozonskog omotača je kolektivna odgovornost svih nas, a postignuća do sada pokazuju da je moguće postići promene kroz zajednički rad i posvećenost. U narednim decenijama, ključni izazov će biti održavanje ovih trendova, kako bi se osiguralo da naša planeta ostane sigurna za život.
