U analizi sprovedenoj na 65 konvencionalnih žitnih proizvoda kupljenih u 16 evropskih zemalja, otkrivena su zabrinjavajuća saznanja o prisustvu hemikalije TFA. Ova hemikalija pronađena je u čak 81,5 odsto uzoraka, uključujući popularne proizvode kao što su pahuljice za doručak, slatkiši, testenina, kroasani, beli i integralni hleb, kao i brašno. Najveće koncentracije TFA zabeležene su u irskim pahuljicama za doručak, belgijskom i nemačkom integralnom hlebu, kao i u francuskim bagetima. Kontaminirani proizvodi obuhvatili su širok spektar namirnica, od špageta do medenjaka i peciva sa sirom, što ukazuje na ozbiljan problem u ishrani.
Hemikalije poznate kao PFAS koriste se još od 1950-ih godina u industriji i potrošačkim proizvodima. One se nazivaju „večnim hemikalijama“ jer se u prirodi razgrađuju izuzetno sporo, često i hiljadama godina. Kada jednom dospeju u zemljište ili vodu, mogu ostati prisutne u tim okruženjima čitavim generacijama. Uticaj PFAS-a na zdravlje je sve bolje dokumentovan, a određene supstance su povezane sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući karcinome, poremećaje štitaste žlezde, oštećenje jetre i slabljenje imunog sistema.
TFA, koja nastaje razgradnjom pesticida sa PFAS-om u zemljištu, klasifikovana je kao reprotoksikant. To znači da može negativno uticati na plodnost, razvoj fetusa, kao i na hormonski i imuni sistem. I pored ovih upozorenja, nivoi TFA u hrani se u velikom broju zemalja i dalje ne prate sistematski. Ovo predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje potrošača, posebno dece.
Organizacija PAN Europe je izrazila zabrinutost zbog rezultata analize, naglašavajući da su svi ljudi izloženi TFA kroz hranu i vodu. Salome Rojnel iz ove organizacije izjavila je da su nalazi analize alarmantni i da je neophodna hitna zabrana pesticida koji sadrže PFAS kako bi se sprečilo dalje zagađenje lanca ishrane. Ovi rezultati su dodatno potkrepili stav da je potrebna trenutna akcija kako bi se zaštitilo javno zdravlje.
Dr. Anđeliki Lisimaču, direktorka za nauku i javne politike u organizaciji PAN Europe, istakla je da su svi analizirani uzorci bili iznad dozvoljenih granica ostataka pesticida. Ovo dodatno osnažuje potrebu za hitnim reagovanjem, posebno kada je reč o zaštiti dece od hemikalija koje mogu ugroziti njihovo reproduktivno zdravlje. Uzimajući u obzir sve ove informacije, jasno je da je situacija ozbiljna i da zahteva odgovarajuće mere.
Neophodno je da se potrošači informišu o potencijalnim rizicima koje hemikalije poput TFA mogu doneti, kao i da se preduzmu koraci ka smanjenju izloženosti ovim opasnim supstancama. Zdravstvene vlasti bi trebale da pojačaju nadzor nad prisustvom hemikalija u hrani i ojačaju regulative koje se tiču upotrebe pesticida. Takođe, važno je da se istraže alternativne metode poljoprivredne proizvodnje koje bi mogle smanjiti zavisnost od pesticida koji sadrže PFAS.
Javnost, naučna zajednica i donosioci odluka moraju zajedno raditi na ovom problemu kako bi se osiguralo zdravije okruženje za sve, a posebno za najranjivije grupe, decu. Zajedničkim naporima moguće je stvoriti sigurniju budućnost sa manje hemikalija u našem svakodnevnom životu.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se podigne svest o zagađenju hranom i vodom, kao i o važnosti zaštite okoliša. U ovom trenutku, odgovornost leži na svima nama, da se informišemo, delujemo i zahtevamo promene koje će doprineti zdravijem životu za sve.
