Ada Ciganlija, popularno kupalište Beograđana, nekada je bila poznata po nudističkoj plaži tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada je moda naturizma zahvatila i srpsku prestonicu. U to vreme, oko 200.000 ljudi okupljalo se na plaži svakog leta, a dilema da li će se kupači obući ili kupati nagi bila je prisutna.
Naturizam je postao masovno popularan na Jadranu, donet od strane nemačkih i skandinavskih turista, pa je i Beograd doživeo svoju verziju ovog trenda. Iako nije bilo stranih turista, hrabri Beograđani nisu se libili da se izlože suncu i pogledima drugih potpuno nagi.
Nudistička plaža na Adi Ciganliji tada je bila smeštena na udaljenom delu Savskog jezera, te je bilo teško pristupiti njoj. Brojni posetioci, kako lokalni stanovnici tako i turisti, dolazili su u potrazi za modom i slobodom koju je nudizam donosio.
Međutim, situacija se menjala tokom godina kada su nudisti bili potisnuti od strane stanovnika Beograda koji su formirali plaže sve bliže nudističkom delu, smanjujući im prostor za slobodno uživanje. Tadašnja Radna organizacija „Ada Ciganlija“ odbijala je da podrži nudiste, a čak im je pretila da će ih premestiti na drugo mesto.
Ova nedelotvorna politika vlasti dovela je do nedostatka parkinga, kioska, vode za piće i spasioca na nudističkoj plaži, dok su nudisti sami morali da se brinu o uređenju svog dela obale. Osećaj tabua i nedostatak razumevanja za ovaj trend sprečavali su dalji razvoj nudizma na Adi Ciganliji.
Danas, iako je manji broj posetilaca na nudističkoj plaži u odnosu na osamdesete godine prošlog veka, društveni trendovi su se promenili i nudizam se smatra manje kontroverznim. Ipak, sloboda nekadašnjeg vremena više nije prisutna, pa je intenzitet nudističkog uživanja na ovom delu obale značajno opao.
