Beograd – Vinski edukator Aleksandar Marinković istakao je danas da je kvalitet i prinos grožđa ove godine visok jer su padavine bile dobro raspoređene u većini vinskih regiona. Marinković je napomenuo da je ovogodišnja berba jedna od boljih u prethodnih deset godina, što su potvrdili i podaci o prinosu.
„Ove godine smo imali umerenije i sporije sazrevanje grožđa, a samim tim će i kvalitet biti viši. Ova 2025. godina se klasifikuje kao jedna od top tri berbe. Jedina problematika ove godine i ono po čemu je ova godina posebna bili su gradonosni oblaci početkom maja meseca, pa su vinogradi u nekim vinogorjima stradali“, naveo je Marinković za Tanjug. Čini se da su vremenske prilike, koje su tokom godine bile povoljne, doprinele odličnom kvalitetu grožđa, ali su i nepogode, poput grada, ostavile traga na nekim parcelama.
Marinković je objasnio da je svaka godina nepredvidiva, zbog čega vinogradari često kažu da je vinograd „fabrika pod vedrim nebom“. Ova izjava oslikava izazove s kojima se vinogradari suočavaju, jer priroda može biti nepredvidiva i često donosi iznenađenja koja mogu pozitivno ili negativno uticati na prinos i kvalitet grožđa. U godinama sa nepovoljnim vremenskim uslovima, vinogradari se suočavaju sa stresom i neizvesnošću, dok u godinama sa povoljnim uslovima, kao što je ova, mogu očekivati dobar urod i kvalitetne proizvode.
Osim toga, Marinković je naglasio važnost pravilnog upravljanja vinogradima i primene savremenih tehnika u vinogradarstvu. U današnje vreme, vinogradari moraju biti spremni da se suoče sa različitim izazovima, uključujući klimatske promene i tržišne pritiske. To zahteva stalno učenje i prilagođavanje novih metoda i praksi. Marinković je ukazao na to da pored tradicionalnih metoda, moderni vinogradari koriste i tehnologiju kako bi poboljšali procese uzgoja i berbe grožđa.
Pored kvaliteta grožđa, važno je i kako se to grožđe obrađuje nakon berbe. Marinković je istakao da je pravilna fermentacija i čuvanje grožđa ključna za postizanje visokog kvaliteta vina. Vinari koji posvećuju pažnju svakom koraku u proizvodnji vina imaju tendenciju da proizvode vrhunska vina koja su prepoznata na tržištu.
Kada je reč o vinskim regionima u Srbiji, Marinković je ukazao na to da svaki region ima svoje specifičnosti koje utiču na kvalitet grožđa i vina. Na primer, različite vrste tla, klimatski uslovi i tradicije vinogradara doprinose raznolikosti vina koje se proizvode u Srbiji. Ova raznolikost je ono što čini srpska vina jedinstvenim i privlačnim za potrošače, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.
U svetlu ovih informacija, Marinković je pozvao vinogradare da nastave s radom na poboljšanju kvaliteta svojih proizvoda i da se više posvete edukaciji o novim trendovima u vinogradarstvu i vinogradarskoj industriji. Ulaganje u znanje i tehnologiju može doneti dugoročne koristi i pomoći vinogradarima da se izbore sa izazovima koje donosi tržište.
Na kraju, Marinković je izrazio optimizam u vezi sa budućnošću srpske vinske industrije. S obzirom na trenutne trendove i pozitivne vremenske uslove, veruje da će srpska vina nastaviti da se razvijaju i postaju sve prepoznatljivija na međunarodnoj vinskoj sceni. Uz pravilno upravljanje i inovacije, srpski vinari imaju potencijal da postanu lideri u proizvodnji kvalitetnih vina u regionu i šire.
