Možda to niste primetili, ali jučerašnji dan, 9. jul, bio je neznatno kraći od svog prethodnika. Razlog je taj što se tog dana Zemlja nešto brže okretala nego što je to uobičajeno, a to će se ovog leta ponoviti još dva puta. Sa uobičajenih 24 sata, koliko je potrebno da se Zemlja jednom okrene oko svoje ose, juče je „oduzeto“ nekoliko milisekundi – manje čak i od treptaja oka, navodi se na sajtu Time and Date.
Naša planeta je neka vrsta sata, ali koji nije savršen. Jedan dan traje 24 sata, odnosno 86.400 sekundi, koliko je potrebno da se Zemlja okrene oko svoje ose. Ipak, ta rotacija može svakodnevno da varira za milisekundu (0,001 sekundi) ili dve. Ova varijabilnost može biti uzrokovana raznim faktorima, uključujući položaj Meseca, koji može uticati na brzinu rotacije. Na primer, kada je Mesec daleko na severu ili jugu u odnosu na Zemljin ekvator, Zemlja se brže okreće.
Pored toga, različiti prirodni fenomeni, kao što su zemljotresi, vulkanske erupcije, plime i oseke, pa čak i geološki sastav ispod površine Zemlje, mogu ubrzati ili usporiti rotaciju naše planete. Ovi mikropomeraji se vremenom mogu pretvoriti u trajnije promene, piše Popular Mechanics. Na primer, zemljotres jačine 8,9 stepeni koji je 2011. pogodio Japan ubrzao je rotaciju Zemlje i skratio trajanje dana za 1,8 mikrosekundi (0,0018 milisekundi).
Ovakve male dnevne oscilacije počele su da se precizno mere od 1950-ih godina uz pomoć atomskih časovnika. Svako odstupanje od standardnih 86.400 sekundi naziva se „dužina dana“ (LOD). Najkraći dan dosad zabeležen bio je 5. jula 2024. godine, kada se Zemlja okrenula oko svoje ose 1,66 milisekundi brže nego što je uobičajeno.
Ovog leta postoje tri datuma kada će Mesec biti na svojoj najvećoj udaljenosti od Zemljinog ekvatora, što će dovesti do neznatnog ubrzanja rotacije planete. Prema naučnim procenama, to su:
– 9. jul – dan kraći za 1,30 milisekundi
– 22. jul – kraći za 1,38 milisekundi
– 5. avgust – kraći za 1,51 milisekundu
Kada se osvrnemo na dalju budućnost, interesantno je primetiti da nekada dan nije trajao 24 sata. Naučnici veruju da je u periodu jure Zemlji bilo potrebno samo 23 sata da se okrene oko svoje ose. Vremenom, dužina dana se povećava – za oko 1,7 milisekundi po veku. Na duge staze, to ima značajne posledice. Stručnjaci procenjuju da će za oko 200 miliona godina dan trajati 25 sati.
Uzimajući u obzir sve ove promene i varijacije, možemo reći da je rotacija Zemlje dinamičan proces koji je pod uticajem mnogih faktora. Naša planeta je složena mašina, a svaki deo ovog sistema igra ključnu ulogu u određivanju vremena koje provodimo na Zemlji. U ovom trenutku, možda se čini da su razlike u trajanju dana neznatne, ali dugoročne promene mogu imati značajan uticaj na našu planetu i naš način života.
Dakle, dok uživamo u svakodnevnom ritmu, ne zaboravimo da je svaki dan malo drugačiji, da se Zemlja neprestano kreće i da se vreme, na neki način, menja pred našim očima. Ove naučne spoznaje nas podsećaju na to koliko je naš svet složen i kako su prirodni zakoni u stalnoj interakciji sa našim životima.
