U domaćoj ishrani heljda je postala sve prisutnija, a njeni proizvodi nalaze se na policama prodavnica i supermarketa širom Srbije. Heljdino brašno se koristi za pripremu raznih jela, uključujući hleb, peciva, gibanice, pite i testenine. U prodavnicama zdrave hrane i većim marketima može se pronaći raznovrsno brašno, ljuspice i pahuljice heljde, čime se zadovoljava sve veća potražnja potrošača za ovim zdravim namirnicama.
Cene proizvoda od heljde variraju, pa se tako pola kilograma brašna prodaje za 215 dinara, kilogram ljuspica košta 1.350 dinara, dok 100 grama pržene heljde iznosi 102 dinara. Na tržištu se najčešće može naići na heljdu iz Rusije, dok domaći kupci najčešće biraju brašno za palačinke. Rusi su pak zainteresovani za ljuspice i zrno heljde, od kojih prave ukusnu kašu. Osim toga, ljuspice heljde se koriste za punjenje jastučića, zahvaljujući visokom sadržaju silicijuma koji pomaže u relaksaciji mišića vrata.
Heljda se seje na velikim nadmorskim visinama, između 1.100 i 1.200 metara, gde nije prisutna upotreba pesticida i veštačkih đubriva. Na domaćem tržištu postoje dve glavne vrste heljde: autohtona sorta golubica i uvozna heljda, najčešće iz Rusije. U Registru poljoprivrednih gazdinstava za 2024. godinu zabeleženo je oko 1.000 hektara pod heljdom, a glavni delovi Srbije gde se gaji heljda su brdsko-planinski regioni, poput Javor, Zlatar i Nova Varoš.
Iako domaća proizvodnja heljde raste, potražnja potrošača i manjak domaćih proizvođača često nas primoravaju na uvoz. Prošle godine, u kategoriji brašna „ostalo“, uvezeno je 118.514 kilograma heljde, ukupne vrednosti 95.000 evra, a veći deo ovih proizvoda dolazi iz Ruske Federacije, Mađarske i Austrije. Ministarstvo poljoprivrede napominje da precizni podaci o godišnjoj proizvodnji heljde nisu poznati, ali se može proceniti na osnovu površina pod kultivacijom i prosečnog prinosa, koji se kreće između 1,6 i 2 tone po hektaru.
Tražnja za heljdom, posebno za heljdinim brašnom koje je bez glutena, raste, što pruža mogućnosti za razvoj tržišta. U Srbiji postoji značajan broj manjih lokalnih mlinova koji se bave mlevenjem heljdinog brašna i njegovom distribucijom na domaće tržište. Proizvodnja heljde je takođe otporna na nepovoljne klimatske uslove, što je čini pogodnom kulturom za brdske krajeve, jer ne zahteva posebnu zaštitu od bolesti i štetočina.
Zoran Sakić, beogradski proizvođač heljde, ističe da se površine pod heljdom svake godine menjaju, posebno nakon što je uvozna heljda iz Rusije oborila cene domaćoj proizvodnji. Pre žetve, cena heljde na veliko bila je oko 1,2 evra po kilogramu, ali je sada jeftinija. Vegetacija heljde traje oko 110 dana, a seje se najčešće početkom maja, dok se žanje krajem avgusta. Sakić seje heljdu na oko 15 hektara i koristi ljuspice za pravljenje jastučića.
Iako mnogi smatraju da je heljda žitarica, ona zapravo pripada porodici troskota i spada među jednogodišnje zeljaste biljke. Njen način uzgajanja i svojstva slični su žitaricama, zbog čega se često svrstava među njih. Heljda predstavlja odličan izbor za sve koji izbegavaju gluten u ishrani. S obzirom na sve ove aspekte, heljda postaje sve popularnija i traženija namirnica u domaćoj ishrani.
