Najnoviji podaci Evrostata pokazuju da je dug u evrozoni u porastu, pri čemu su najzaduženije zemlje na jugu kontinenta. Na kraju prvog kvartala 2024. godine, odnos bruto duga i BDP-a u evrozoni iznosio je 88,7%, dok je u okviru Evropske unije taj odnos iznosio 82%. Deficit evrozone, odnosno razlika između trošenja vlade i prikupljanja prihoda, smanjio se u prvom tromesečju na 3,2% BDP-a.
Najveći odnosi državnog duga prema BDP-u zabeleženi su u Grčkoj (159,8%), Italiji (137,7%), Francuskoj (110,8%), Španiji (108,9%), Belgiji (108,2%) i Portugalu (100,4%), dok su najmanji odnosi zabeleženi u Bugarskoj (22,6%), Estoniji (23,6%) i Luksemburgu (27,2%).
Rast duga u evrozoni ukazuje na ekonomske izazove s kojima se suočavaju zemlje članice, posebno one na jugu kontinenta. Ovakav trend može imati dugoročne posledice na ekonomiju regiona, pa je neophodno preduzeti odgovarajuće mere kako bi se stabilizovala situacija.
Stručnjaci ističu da je važno da zemlje članice pažljivo prate svoje fiskalne politike kako bi izbegle dalje pogoršanje dugova. Takođe, neophodno je raditi na jačanju ekonomske konkurentnosti i povećanju produktivnosti kako bi se osiguralo održivo ekonomsko rast.
U ovom kontekstu, važno je da zemlje članice usvoje odgovarajuće mere kako bi se smanjila zaduženost i osigurala stabilnost ekonomije. Smanjenje deficita i ulaganje u oblasti koje mogu poboljšati produktivnost i konkurentnost mogu biti ključni koraci ka rešavanju ovog problema.
U zaključku, dug evrozone u porastu ukazuje na potrebu za hitnim akcijama kako bi se stabilizovala ekonomska situacija u regionu. Zemlje članice trebaju pažljivo pratiti svoje fiskalne politike i preduzeti odgovarajuće korake kako bi se osigurala održiva ekonomska budućnost.
