Roditelji se često suočavaju sa izazovima kada njihova deca postanu tinejdžeri, posebno kada je reč o izlascima. Mnogi roditelji su zabrinuti kada njihova deca prvi put izlaze u grad, a noćni izlazak može izazvati različite strahove i brige. Čekanje da se dete vrati kući, zamišljanje raznih scenarija o tome s kim se druži ili da li će se vratiti na vreme samo su neki od problema sa kojima se suočavaju. Izgradnja uzajamnog poverenja između roditelja i dece je ključna i ne dešava se preko noći, već zahteva vreme i doslednost.
Kako tinejdžeri rastu, žele sve više vremena da provode sa vršnjacima, istražujući svet i oblikujući svoju ličnost. Roditelji, s jedne strane, žele da pruže dovoljno slobode, ali istovremeno postavljaju jasne granice. Ovaj balans je ključan, jer prekomerna kontrola može dovesti do sukoba i nedostatka poverenja. Roditelji koji špijuniraju svoju decu šalju poruku da im ne veruju, što može izazvati rebelstvo i kršenje dogovorenih pravila.
Jedan od načina da se izgrade pravila za izlazak je zajednički razgovor. Roditelji i tinejdžeri trebaju da se dogovore o jasnim pravilima, kao što su izbegavanje vožnje s nepoznatim osobama ili ulazak u vozilo nekoga ko je pio. Takođe je važno razgovarati o alkoholu, drogama i seksualnosti pre nego što dođe do izlazaka. Roditelji bi trebali biti dostupni putem telefona, posebno kada dete prvi put izlazi bez nadzora.
Što se tiče uzrasta kada deca mogu početi da izlaze, to zavisi od zrelosti pojedinca. Roditelji bi trebali da procene da li bi poverili svom detetu da samo ide na izlazak i vraća se kući biciklom ili javnim prevozom. Ako na to nisu spremni, verovatno je još prerano za samostalne izlaske.
Takođe je važno postaviti granice u vezi s tim koliko dugo tinejdžeri mogu ostati napolju. Roditelji bi trebali razgovarati sa svojom decom o razumnim ograničenjima, a često tinejdžeri sami predlažu realna rešenja. Na primer, prvi odlazak u bioskop može biti ranije nego što je uobičajeno, što može pomoći u smanjenju stresa i briga.
U različitim zemljama postoje preporuke za mlade, kao što su u Švajcarskoj, gde se predlaže da tinejdžeri uzrasta od 12 do 14 godina mogu ostati napolju do 21 čas radnim danima, a do 23 časa vikendom. Tinejdžeri uzrasta do 16 godina mogu ostati napolju do 22 časa radnim danima, a do 24 časa vikendom.
Kako se tinejdžeri uvode u svet izlazaka, važno je ne preopteretiti ih. Izlasci ne moraju uvek uključivati popularne klubove; jednostavna veče uz film kod kuće, bioskop ili školske zabave mogu biti odličan način da se uvedu u društveni život.
Kada dođe do kršenja dogovora, kao što je ako je ćerka popila previše ili sin se nije vratio na vreme, važno je ne kažnjavati ih drastično i ne zabraniti im izlaske. Umesto toga, razgovarajte sa njima o situaciji i pokušajte da otkrijete razloge zbog kojih su prekršili pravila. Postavite im pitanje kakvu bi posledicu smatrali pravednom, jer tinejdžeri često imaju strože kriterijume za sebe nego njihovi roditelji.
Roditelji treba da budu svesni da sve što rade i govore ima uticaj na njihovu decu. Čak iako rezultati nisu odmah vidljivi, doslednost i otvorena komunikacija su ključni za izgradnju odnosa zasnovanog na poverenju i razumevanju. Tinejdžerski uzrast je izazovan period, ali uz pravu podršku i komunikaciju, roditelji mogu pomoći svojoj deci da postanu samostalne i odgovorne osobe.
