Predsednica Mehanizma u Hagu, Grasijela Gati Santana, odbila je zahtev za uslovno puštanje Milana Martića, bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine, iz zatvora u Estoniji. Martić je osuđen na 35 godina zatvora 2008. godine, a trenutno izdržava kaznu od 2002. godine kada se predao. Odluka o odbijanju njegovog zahteva zasniva se na proceni da Martić nije pokazao dovoljno znakova rehabilitacije i da težina zločina za koje je osuđen zahteva da kazna bude izdržana do kraja.
Sudija Santana je u svom obrazloženju naglasila da Martić nije dobrovoljno predao i da nije sarađivao sa tužilaštvom tokom suđenja. Njegova presuda je pravosnažna, a 2009. godine bio je prebačen u zatvor u Estoniji, koji je poznat po lošim uslovima. Estonske vlasti su u maju 2025. godine obavestile sud u Hagu da Martić ispunjava uslove za puštanje na slobodu 8. septembra 2025. godine, kada će odslužiti dve trećine kazne. Ipak, sudija je ukazala na to da su težina zločina i nedostatak saradnje sa pravosudnim organima ključni faktori protiv njegovog puštanja.
Martić se u zatvoru ponaša mirno i nema disciplinskih kazni otkako je 2016. godine pretrpeo poslednje prekršajne sankcije vezane za upotrebu duvana. Tokom boravka u zatvoru, Martić je redovno posećivao bogosluženja i imao je dobar odnos sa drugim zatvorenicima. Ipak, njegovo ponašanje, iako opisano kao dobro, nije dovoljno za ukidanje kazne, s obzirom na prirodu zločina za koje je osuđen.
U obrazloženju odluke, sudija je iznela informacije o Martićevim aktivnostima u zatvoru, uključujući njegovu komunikaciju sa porodicom i očuvanje kulturnih veza sa Srbijom, ali je istakla da se Martić smatra političkim zatvorenikom i da ne pokazuje znakove kajanja za svoje zločine. Takođe, u medijima se pojavio njegov komentar iz 2019. godine, u kojem je pokušao da opravda napad na Zagreb, što dodatno komplikuje njegov položaj i ukazuje na nedostatak kritičkog razmišljanja o sopstvenim postupcima.
Prema rečima sudije, Martić nije prihvatio odgovornost za svoja dela i nije pokazao znake iskrenog kajanja. Estonske vlasti su takođe navele da njegovo puštanje može biti rizično za svedoke koji žive u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Organizacije iz Hrvatske su se izjasnile protiv njegovog puštanja, ističući da bi to moglo negativno uticati na proces pomirenja u regionu.
Ova odluka o odbijanju zahteva za uslovno puštanje dodatno naglašava složenost pitanja ratnih zločina i rehabilitacije osuđenih. Sudija Santana je, uzimajući u obzir sve okolnosti, zaključila da Martić nije dostigao nivo rehabilitacije koji bi mu omogućio da bude pušten na slobodu pre vremena, i pozvala ga da preduzme korake ka preispitivanju svojih postupaka i izražavanju kajanja.
Ova situacija takođe ukazuje na kontinuirane tenzije u regionu i teškoće u postizanju pomirenja nakon ratova 90-ih godina. Odluka o Martićevom puštanju može imati dalekosežne posledice na odnose između Srbije i Hrvatske, kao i na šire regionalne odnose. Stoga, pitanja pravde, odgovornosti i pomirenja ostaju ključna tema u razgovorima o budućnosti Balkana.
