Sedam vekova proročanstvo je čekalo svoj trenutak, sve dok Gospod Isus u Nazaretu nije pročitao reči proroka Isaije i izgovorio: „Danas se ovo pismo izvršava.“ Ove reči donose milost skrušenima, oslobođenje zarobljenima i svetlost slepima. Beseda vladike Nikolaja Velimirovića za 14. subotu po Duhovima podseća nas na snagu i širinu Hristove misije, kao i na Božju ljubav i pravdu koja dopire do svakog čoveka spremnog da je primi.
U svojoj besedi, vladika Nikolaj naglašava da je Duh Gospodnji na Hristu, što ukazuje na njegovu božansku prirodu. Iako je Hristos ravan Ocu i Duhu, On se predstavlja ljudima kao onaj koga je Duh pomazao da donese Jevanđelje siromašnima, da isceli skrušene srcem i da obznani slobodu zarobljenima. Ovim rečima, Isus ukazuje na svoju misiju i zadatke koje je preuzeo kako bi ispunio Božju volju.
Ono što je posebno važno jeste da je ovo proročanstvo, koje je Isaija izrekao pre sedam vekova, konačno pronašlo svoje ispunjenje u osobi Isusa Hrista. Kada je Gospod pročitao ovo proročanstvo, zatvorio je knjigu i rekao: „Danas se izvrši ovo pismo.“ Ove reči označavaju trenutak u kojem je Hristos preuzeo odgovornost za ispunjenje Isaijinog proročanstva, što nikome od Jevreja nije bilo jasno do tada.
Vladika Nikolaj se osvrće na dubinu ovog proročanstva, ističući da je samo Hristos mogao da ga tumači i primeni na sebe. U svojoj besedi, on objašnjava da je Hristos došao da objavi milost Božju ljudima, ali i da upozori na sud onima koji tu milost prezreli. U tom smislu, Hristos nije samo donosioc blagoslova, već i pravde.
Vladika takođe napominje da Hristos koristi Duh Sveti kao svedoka, što dodatno naglašava njegovu jedinstvenu prirodu. Duh je uvek bio prisutan sa Hristom, a njegova ljubav prema Ocu i Duhu je očigledna. Ova svestranost u tumačenju Božje reči ukazuje na Hristovu misiju i način na koji je On došao među ljude.
U nastavku besede, vladika poziva okupljene da se klanjaju proroku Isaiji, koji je prorekao dolazak Spasitelja. On naglašava važnost poklonjenja Hristu kao čudesnom Spasitelju i izražava zahvalnost za njegovo premudro ustrojstvo spasenja. Ova molitva i klanjanje su poziv svima da se vrate verovanju i da prepoznaju Božju ljubav.
U ovom kontekstu, vladika Nikolaj se osvrće i na snagu Crkve, koja, kako kaže, nadmašuje svaku filozofiju, umetnost i kulturu. On poziva ljude da se približe večnom domu Božjem, naglašavajući da je Crkva mesto gde se okupljaju vernici u veri, ljubavi i miru. U ovoj atmosferi, sukobi nestaju, a zajedništvo se jača kroz veru u Hrista.
Kroz tumačenje proroka Isaije, vladika Nikolaj otkriva najveću tajnu vere – kako su ljudi gledali Spasitelja, a nisu prepoznali da u Njemu obitava večni Bog. To je poziv svima da ne prokockaju priliku da prepoznaju Hrista u svom životu, već da ga slede i prihvate kao svog Spasitelja.
U zaključku, beseda vladike Nikolaja Velimirovića osnažuje veru i poziva na preispitivanje vlastitih stavova prema Hristovoj misiji. Hristos je došao da donese milost, ali i da upozori na odgovornost svakog pojedinca prema Božjoj reči i ljubavi. Ova beseda pruža duhovno osveženje i poziva na dublje razumevanje Hristove misije, koja je aktuelna i danas, kao što je bila pre vekova.
