Šef izraelske diplomatije Gideon Sar je jasno poručio da trenutna vojna akcija Izraela nije usmerena na rušenje iranskog režima, već na sprečavanje Teherana da dođe do nuklearne bombe. Sar je naglasio da je sudbina vlasti u Iranu pitanje koje jedino iranski narod može da reši i istakao da Izrael ne smatra obične Irance neprijateljima.
Prema njegovim rečima, dosadašnji tok operacija doneo je značajne rezultate, a obaveštajni podaci sugerišu da bi Iran, da nije bilo preventivnih udara, mogao da razvije nuklearnu bombu u roku od šest meseci. Sar je istakao da trenutne zalihe obogaćenog uranijuma u Iranu mogu biti iskorišćene za izradu čak devet nuklearnih bojevih glava, što Tel Aviv vidi kao ozbiljno bezbednosno pitanje.
Sar je izrazio posebnu zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama, koje stoje uz Izrael u ovom, kako ga naziva, ključnom obračunu na Bliskom istoku. Međutim, naglasio je da je direktno uključivanje američkih snaga odluka Vašingtona, a ne obaveza. „Na nama nije da presuđujemo kako će druge zemlje reagovati, ali smo zahvalni na podršci koju dobijamo u ovom odlučujućem trenutku“, rekao je Sar.
Izraelski zvaničnici izjavili su da je od početka ofanzive poginulo najmanje 13 građana Izraela u iranskim raketnim udarima kao odgovor na vojne napade. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između dve zemlje i povećava tenzije u regionu, koji je već prepun sukoba.
Dok se sukobi nastavljaju, diplomatski front takođe postaje napet. Iranski šef diplomatije Abas Arakči iznenada je otkazao intervju za CNN kada je saznao da će u isto vreme govoriti i Gideon Sar. Sar je ocenio da je ovaj potez očekivan, što dodatno podgreva tenzije između dve strane.
Analitičari upozoravaju da se situacija u regionu opasno približava tački bez povratka. Teheran ne pokazuje znakove odustajanja od svojih nuklearnih ambicija, dok Izrael jasno stavlja do znanja da neće oklevati da izvede nove vojne udare kako bi sprečio Iran da postane nova atomski naoružana sila na Bliskom istoku.
Izrael i Iran su već decenijama u suprotnim taborima, a sukobi između njih često se prenose na druge zemlje u regionu, uključujući Siriju i Liban. Očekivanja da bi situacija mogla eskalirati u veći oružani sukob su sve prisutnija, a međunarodna zajednica prati razvoj događaja s velikom pažnjom.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su Sjedinjene Američke Države tradicionalno blizak saveznik Izraela. Administracija u Vašingtonu često izražava zabrinutost zbog iranskih nuklearnih ambicija i podržava vojne akcije koje su usmerene na sprečavanje razvoja iranskog nuklearnog programa. Sarova izjava o američkoj podršci odražava ovu blisku saradnju između dve zemlje.
Dok se situacija na terenu pogoršava, postoji strah od mogućih posledica koje bi eskalacija sukoba mogla imati na ceo region. Mnogi analitičari smatraju da bi potencijalni vojni sukobi mogli izazvati lančanu reakciju, koja bi uključila i druge države, kao što su Saudijska Arabija i Turska, čime bi se dodatno destabilizovala situacija na Bliskom istoku.
U ovom trenutku, čini se da su i Izrael i Iran spremni na dalja sukobljavanja, a međunarodni akteri, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, pozivaju na mirno rešenje i dijalog. Međutim, s obzirom na trenutne tenzije i stavove obe strane, teško je predvideti kako će se situacija razvijati u narednim danima i mesecima.
