Hapšenje Vesne Bratić, bivše crnogorske ministarke prosvete, nauke, kulture i sporta, izazvalo je brojne reakcije i polemike u javnosti. Njen pritvor od 30 dana u Spužu, koji je odredila crnogorska pravosudna vlast, mnogi vide kao politički revanšizam zbog njenog angažovanja na očuvanju prava srpskog naroda. Bratićeva je postala prepoznatljiva figura nakon što je, kao ministar, afirmisala ćirilicu, koja je do tada bila retko korišćena u zvaničnoj upotrebi, i to samo tri dana nakon preuzimanja funkcije.
Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, smatra da hapšenje Bratićeve predstavlja ozbiljan presedan koji otvara pitanja o političkoj motivaciji i selektivnoj pravdi. On naglašava da u zemlji gde se profesori hapse, a bivši vlastodršci uživaju slobodu, pravda ne može biti pravična. „Svaka mera lišenja slobode mora biti obrazložena i proporcionalna. Ovakvi postupci često se pokreću protiv onih koji su imali hrabrosti da menjaju ustaljene obrasce,“ ističe Dajković.
Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik TV Prva za Crnu Goru, dodaje da je hapšenje Bratićeve neminovno politički motivisano, te da se postavlja pitanje da li standardi odgovornosti važe jednako za sve. „Ako se postupci vode selektivno, dok istovremeno izostaju istrage protiv bivših vlasti za mnogo ozbiljnije optužbe, otvara se prostor za percepciju političkog revanšizma,“ ukazuje Živković.
Bratićeva je uhapšena zbog sumnje da je smenom više od 140 direktora vaspitno-obrazovnih ustanova 2021. godine, izazvala štetu od najmanje 400.000 evra. Smenjeni direktori su na sudu dokazali da nisu mogli da formiraju školske odbore jer im ministarstvo nije predlagalo svoje predstavnike, što su iskoristili kao osnov za potraživanje odštete.
Nakon saslušanja u Višem sudu u Podgorici, Bratićevoj je određen pritvor zbog navodne opasnosti od uticaja na svedoke. Tereti se za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Ona je sve optužbe odlučno negirala, kako u tužilaštvu, tako i pred sudom.
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost smatra da se radi o političkom revanšizmu, naglašavajući da Bratićeva nije mogla da se oslobodi uticaja Đukanovićevih struktura koje nikada nisu demontirane. „Ovo je odmazda i pokazatelj da vlasti nisu uspele da se obračunaju s mafijaškom hobotnicom koja upravlja Crnom Gorom decenijama,“ ukazuje Graovac.
Bratićeva je tokom svog mandata izazvala gnev među nacionalistima u Crnoj Gori zbog vraćanja ćirilice, koja se od 30 godina forsiranja latinice ponovo pojavila kao jedino pismo na kojem ministarstvo komunicira. Njeno delovanje izazvalo je oduševljenje među Srbima u Crnoj Gori, dok je istovremeno naišlo na oštro negodovanje od strane onih koji su se protivili njenim potezima.
Na društvenim mrežama, komentari su se kretali od podrške njenoj inicijativi da se ćirilica vrati u školstvo do kritike njenog imenovanja. Mnogi smatraju da je njeno hapšenje još jedan pokazatelj političke represije i pokušaja da se zastraše oni koji se bore za prava srpskog naroda u Crnoj Gori.
U ovom trenutku, mnogo je nepoznanica oko budućnosti Vesne Bratić i njenog političkog delovanja. Dok se slučaj razvija, javnost očekuje da će se jasno definisati motivi iza njenog hapšenja i da će pravosudne institucije pokazati transparentnost i pravičnost u svom radu. U suprotnom, percepcija da se radi o političkom obračunu može dodatno narušiti poverenje građana u pravosudni sistem i demokratske institucije Crne Gore.
