Nakon tragične saobraćajne nesreće koja se dogodila kod Čačka, u kojoj su stradali dvadesetogodišnja Ana Radović i tridesetosmogodišnji Aleksandar Masalušić, javnost je zaintrigirana informacijama o „panik pozivima“ koji su upućeni nadležnim službama neposredno nakon incidenta. Ovi pozivi, kako se izveštava, stigli su sa Aninog mobilnog telefona, a takođe je i iz automobila kojim je upravljao Aleksandar upućen signal za pomoć.
Prema izjavama iz Doma zdravlja u Čačku, hitna služba je primila poziv 23. novembra u večernjim satima. Ovaj poziv je bio upućen na engleskom jeziku i sadržavao je tehnički nejasne informacije te nije imao preciznu lokaciju. Stručnjaci su postavili pitanje kako je moguće da su ti pozivi stigli i šta su tačno značili.
Većina modernih pametnih telefona opremljena je automatskim SOS funkcijama koje omogućavaju prepoznavanje sudara i automatsko upućivanje hitnih poziva. Ova tehnologija može biti od velike pomoći u kriznim situacijama, jer omogućava brzu reakciju nadležnih službi. Takođe, mnogi automobili imaju integrisan „e-call“ sistem, koji funkcioniše na sličan način.
Velimir Jeremić, član radne grupe za izradu nacionalne strategije i Akcionog plana za bezbednost saobraćaja, objašnjava kako ovi sistemi funkcionišu. „Jedan deo signala može dolaziti s mobilnog telefona, dok drugi deo potiče iz e-call sistema koji se nalazi u vozilima. Ovi sistemi su obavezni za sve automobile koji se prodaju u Evropskoj uniji od 1. aprila 2018. godine“, istakao je Jeremić.
On takođe dodaje da e-call sistem šalje automatski signal lokalnom kol centru u slučaju nesreće, koristeći podatke kao što su lokacija vozila, vreme nesreće i druge važne informacije. Ovaj sistem omogućava bržu i efikasniju reakciju spasilačkih službi, što može biti ključno za preživljavanje u teškim situacijama.
Jeremić naglašava da je važno da svi automobili budu opremljeni ovim sistemima kako bi se osigurala bezbednost vozača i putnika. Takođe, ukazuje na to da bi trebalo raditi na implementaciji ovih sistema i u Srbiji, s obzirom na to da su mnogi moderni automobili već opremljeni potrebnom tehnologijom.
U slučaju nesreće, važnost brzog pozivanja hitne pomoći ne može se dovoljno naglasiti. U situacijama kada je život u opasnosti, mogućnost brzog i efikasnog poziva može značiti razliku između života i smrti. Mobilni telefoni, uz odgovarajuće postavke, mogu značajno olakšati komunikaciju sa hitnim službama.
Pored toga, društvo se suočava sa izazovima vezanim za lažne uzbune koje se mogu desiti kada se automatski pozivi aktiviraju bez stvarne potrebe. Jeremić ističe da su u nekim zemljama, poput Japana i Francuske, nadležne službe imale problema zbog lažnih poziva koji su dolazili usled grešaka u sistemu. Zato je važno da se obezbedi autentičnost poziva kako bi se izbegla zabuna i preopterećenje hitnih službi.
U zaključku, situacija oko saobraćajne nesreće kod Čačka postavlja važna pitanja o bezbednosti na putevima i efikasnosti sistema za hitnu pomoć. Uvođenje i unapređenje tehnologije u automobilima, kao i edukacija vozača o korišćenju SOS funkcija, mogu značajno doprineti smanjenju rizika i povećanju sigurnosti na putevima.
