U vremenima kada se vera često svodi na običaje, a molitve se izgovaraju bez razumevanja, pravoslavlje nas podseća na dublju suštinu hrišćanskog života. Ova suština nije samo u spoljašnjem ponašanju, već u unutrašnjoj promeni srca i trudu da se Božije zapovesti postave kao merilo svakog našeg postupka.
Pravoslavna Crkva naglašava da je vera živa samo kada se potvrđuje delima. Ljubav prema bližnjem, praštanje, smirenje, uzdržanje i milosrđe su temelji na kojima se gradi odnos sa Bogom. Bez ovih vrednosti, čak ni najduže molitve ne mogu nadomestiti ono što nedostaje u srcu. Molitva se ne može smatrati magijskom formulom kojom se od Boga nešto iznuđuje, već je to razgovor sa Ocem koji očekuje da njegova deca žive po njegovoj volji.
Nažalost, često se događa da ljudi traže od Boga pomoć, utehu ili čudo, dok istovremeno ostaju zarobljeni u gordosti, osudi drugih i nemaru prema svojim gresima. Tada molitva postaje prazna forma, lišena pokajanja i spremnosti na promenu. Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa Božijim zapovestima.
Pravoslavni hrišćanin je pozvan da bude čvrst u veri, ali i smiren prema drugima. Nije na nama da sudimo o sudbini drugih naroda i veroispovesti, niti da merimo tuđe spasenje. Naš zadatak je da bdimo nad sopstvenom dušom, čuvamo dar pravoslavne vere i živimo je iskreno, bez licemerja i straha.
U tom kontekstu, reči Svetog Gavrila Gruzijskog imaju poseban značaj i odjekuju snažno i danas. On nas podseća na važnost ispunjavanja Božijih zapovesti i ukazuje na to da je uzaludno uznemiravati Boga mnogim molitvama ako ne živimo po Njegovim zapovestima. „Blagodari Bogu što si se rodio kao pravoslavac. Budi čvrst u veri, ne podleži iskušenjima, ne brini se da li će se ljudi druge veroispovesti spasiti ili neće. To nije naša stvar. Bog je milostiv“, poručuje on.
Pravoslavna Crkva takođe gleda na zle pomisli kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života. U tim trenucima, mnogi se okreću veri, često u potrazi za utehom i odgovorima na svoja pitanja. Postavlja se pitanje – da li se obratiti određenom svecu ili je dovoljna molitva upućena Bogu?
Bez Boga, nema istinske pomoći, naglašava arhimandrit Stefan. U trenucima krize, vera postaje oslonac i izvor snage, ali je važno da se ta vera ne svodi na površne rituale, već da bude duboko ukorenjena u svakodnevnom životu i delovanju.
Psaltir, kao knjiga molitava, trebalo bi da bude sastavni deo svakog pravoslavnog doma. On nudi utehu i snagu u teškim vremenima, a njegovo čitanje može pomoći da se uspostavi dublja veza sa Bogom.
U ovom svetlu, pravoslavna vera nas poziva da preispitamo svoje postupke i stavove. Da li zaista živimo u skladu sa onim što propovedamo? Da li se trudimo da naša dela prate naše reči? U svetu punom iskušenja, važno je da ostanemo čvrsti u veri, ali i da se setimo da je ljubav prema bližnjem temelj našeg hrišćanskog života.
U zaključku, pravoslavna vera nije samo tradicija koju nosimo, već aktivan i živ odnos sa Bogom koji zahteva našu pažnju, trud i posvećenost. Samo kroz iskreno življenje vere, možemo zaista ispuniti zapovesti Božije i postati svetlost u svetu.
