U svetu poljoprivrede, gde klimatske promene postaju sve očiglednije, poljoprivrednici se suočavaju sa izazovima koji prete da ugroze proizvodnju hrane. Iako su u početku negirali postojanje ovog problema, danas sve više njih prihvata klimatske promene kao neminovnost i preduzima korake ka pronalaženju rešenja. U tom cilju, stručnjaci i lokalne samouprave igraju ključnu ulogu u razvoju strategija koje mogu pomoći u ublažavanju ovih uticaja.
Jedan od značajnih projekata koji se sprovodi u Srbiji je inicijativa FAO u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja ima za cilj jačanje otpornosti poljoprivrede na elementarne nepogode. Ovaj projekat, uz podršku Evropske unije, pokazuje da postoje rešenja i za promene klime. Na terenu, posebno u opštinama Požarevac i Žabari, sprovedene su razne mere koje su rezultirale povećanjem prinosa, uštedom vode i očuvanjem kvaliteta zemljišta.
U okviru projekta, postavljeno je oko 60 demonstracionih ogleda na kojima su primenjene različite agrotehničke mere. Neke od ovih mera uključuju podrivanje zemljišta, kalcizaciju, direktnu setvu, setvu leguminoza po mrazu, kao i inovativne metode tretmana biljaka i navodnjavanja. Dragana Urošević iz savetodavne službe „Požarevac“ ističe da su sve ove mere doprinele unapređenju poljoprivredne proizvodnje i njene održivosti.
Jedna od najzanimljivijih inovacija koja se istražuje je agrovoltaika, sistem koji kombinuje proizvodnju solarne energije sa poljoprivredom na istoj parceli. U Poljoprivrednoj školi u Požarevcu, solarni paneli postavljeni su iznad vinograda, čime se omogućava i proizvodnja grožđa i prikupljanje solarne energije. Ovaj pristup ne samo da smanjuje troškove energije, već i omogućava bolje uslove za uzgoj.
Takođe, projekat uključuje i primenu podzemnog navodnjavanja, što je metoda koja omogućava preciznije zalivanje i smanjenje gubitka vode. Vladan Đurić iz sela Porodin podelio je svoja iskustva sa ovom tehnikom, naglašavajući kako je postizanje dobrih rezultata u prinosu postalo moguće zahvaljujući ovoj inovaciji. Podzemno navodnjavanje, koje se sprovodi na dubini od 50 centimetara, omogućava da se voda kapilarno podiže do korenovog sistema, čime se smanjuje isparavanje i gubitak vlage.
U porodici Živković iz Ćirikovca, koja se bavi poljoprivredom, također su primenjene mere za ublažavanje klimatskih nepogoda. Zoran Živković ističe da su razlike u prinosu na parcelama koje su primenile kalcizaciju u odnosu na one koje nisu, očigledne. Uz to, pripreme za primenu podzemnog navodnjavanja su u toku, što dodatno osnažuje njihovu strategiju za budućnost.
Ovaj projekat je značajan jer okuplja različite aktere, uključujući poljoprivrednike, institucije, lokalne samouprave, savetodavce i učenike poljoprivrednih škola. Kroz zajednički rad i postojanje demonstracionih centara, učesnici imaju priliku da uče i primenjuju principe klimatski pametne poljoprivrede. Takođe, u 11 poljoprivrednih škola uveden je novi izborni predmet „Klimatske promene u poljoprivredi“, koji ima za cilj povećanje svesti među mladim generacijama o važnosti prilagođavanja klimatskim promenama.
Na kraju, jasno je da klimatske promene predstavljaju izazov, ali i priliku za unapređenje poljoprivrede. Uvođenje novih tehnologija i metoda može pomoći poljoprivrednicima da budu otporniji na promene i osiguraju održivu proizvodnju hrane. S obzirom na to da se projekat završava naredne godine, očekuje se da će rezultati koje postignu učesnici imati dugoročne efekte na poljoprivredni sektor u Srbiji. Kao zaključak, važno je naglasiti da postoji rešenje, a sada je ključno naučiti kako ih primeniti u praksi.
