Neobični životni putevi doveli su jednog Kolumbijca u Srbiju. Dvadesetogodišnji Nikola Vujčin Ramirez pre skoro tri godine preselio iz Kolumbije u našu zemlju jer je želeo da upozna svoju otadžbinu, zemlju svog oca o kojoj je mnogo slušao. Upisao je Ekonomski fakultet u Novom Sadu, a u isto vreme postao deo organizacije „Maglič grad“, gde radi kao skeledžija podno istoimene tvrđave na reci Ibar.
Nikola, čiji je otac bio Srbin, a majka Kolumbijka, ističe da je dolazak u Srbiju bio ispunjenje njegovih želja. „Moj otac je iz Srbije, ali je preminuo dok sam ja bio dete. Nešto me je vuklo da dođem ovde, nekako sam morao i to se ostvarilo“, priča Nikola. Njegov prvi dolazak u Srbiju bio je kroz program razmene učenika, a zatim je preko sajta workaway.info pronašao priliku da volontira u Magliču. „Na toj stranici imate preko 10.000 projekata za volontiranje, ali meni je ovaj u Srbiji bio najzanimljiviji“, dodaje on.
Život na 10.000 kilometara udaljenosti od rodnog grada ne pada mu teško, jer Srbiju doživljava kao svoj dom. Nikola se dobro uklopio u zajednicu koja se vodi parolama vrednosti i požrtvovanosti. „Svi za jednog i jedan za sve“, ističe on, dok uživa u živopisnim predelima oko Kraljeva.
Kada je prvi put došao, bio je iznenađen koliko je sve drugačije nego u Kolumbiji. „Zima i hladnoća su mi bile neverovatne i teško sam se na to navikao. Ali kako je vreme prolazilo, uviđao sam i brojne sličnosti. Predeli su sjajni, kao i ljudi koji su me sjajno prihvatili“, kaže Nikola. Oduševljen je srpskom hranom i dodaje: „Do sad nisam ništa probao, a da mi se ne sviđa. Hvala bogu, tu su sarme, ćevapčići, musaka… na to, otkidam.“
Nikola planira da ostane u Srbiji dok ne završi školovanje na Ekonomskom fakultetu. U kampu, gde većinom govori engleski, ponovo koristi srpski jezik koji je naučio tokom razmene učenika. „Sve ovo je divno iskustvo za mene, a ljudi koje prevozim se iznenade što ih vozi jedan srpski Kolumbijac. Valjda ti gene leže u meni, pa mi srpski jezik nije toliko stran“, objašnjava on.
Idejni tvorac jedinstvenog kampa, čiji je deo Nikola, je Miloš Sretenović, mladi arheolog koji je odlučio da podno zidina srednjovekovne tvrđave Maglič realizuje projekat održive zajednice. Otkupio je imanje površine od oko pet hektara i napravio jedinstveni volonterski kamp u regionu – Magličgrad. „Konkurs je otvoren za bilo koga na planeti, ali najveće interesovanje pokazuju ljudi iz Zapadne Evrope i Južne Amerike“, kaže Miloš.
Volonteri pomažu u čišćenju tvrđave, održavanju prostora, radu sa turistima i dočekivanju posetilaca. Takođe učestvuju u velikim ekološkim akcijama, poput ‘eko relija’ od Kraljeva do Ušća, gde se čisti magistrala i stajališta. Do sada je kroz kamp prošlo više od 230 volontera iz različitih zemalja, a za njih i za organizatore to je velika avantura.
Na placu koji je Miloš otkupio nalaze se i dve stare štale, koje su adaptirane za smeštaj članova zajednice i posetilaca. „Za sve posetioce obezbeđeni su osnovni uslovi poput struje, vode, interneta, toaleta. Ono što ovo mesto razlikuje od ostalih jeste što se hrana služi u kotlićima, a na meniju su plodovi koje sami pronalaze u okruženju“, dodaje Miloš.
Nikola, kao deo ovog jedinstvenog projekta, ne samo da uči o Srbiji i njenim običajima, već i doprinosi održivosti zajednice kroz svoj rad i volonterski angažman. Njegova priča predstavlja spoj različitih kultura i univerzalnu ljudsku težnju za pripadanjem, što je u današnjem svetu od izuzetne važnosti.
