Kevin Kurtis, bivši haški istražitelj, preminuo je iznenada 29. novembra u Rijeci, gde je živeo sa suprugom od prošle godine. Kurtis je bio poznat kao ključna figura u procesu izručenja bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića u Hag. Njegova karijera u haškom tribunalu započela je 1995. godine, a posebno se istakao kada su vlasti u Srbiji odlučile da izruče Miloševića, a on je preuzeo odgovornost za njegov siguran transport.
Kurtis je bio zadužen za Miloševićev transport od Beograda do Sheveningena, gde je bio zatvorenik. Fotografije na kojima se vidi kako uvodi Miloševića u avion postale su svetski poznate. Njegova sećanja na događaje vezane za to prebacivanje ostavila su snažan utisak na javnost. Kako je sam Kurtis ispričao, Milošević je prilikom dolaska delovao iznenađeno i skeptično prema njegovoj nadležnosti, što je izazvalo određenu napetost tokom transporta.
Kurtis je detaljno opisao kako je pretraživao Miloševića pre leta, a bivši predsednik mu se nije dopao ovakav postupak, s obzirom na to da je dolazio iz zatvora. Njihov odnos tokom leta bio je dodatno komplikovan. Milošević je prvobitno odbio da govori engleski, ali se ubrzo predomislio i počeo da komunicira na jeziku koji je izbegavao. Tokom leta, Kurtis se suočio sa još jednim simboličnim momentom – Milošević je letio istim helikopterom koji je korišćen za njegov dolazak na Gazimestan 1989. godine, gde je učestvovao u obeležavanju 600 godina od Kosovske bitke.
Kurtis je opisao kako je pilot helikoptera bio isti onaj koji je pre više od decenije prevezao Miloševića na Gazimestan. Ova situacija donela je dodatnu težinu i simboliku trenutku kada je Milošević napuštao svoju zemlju kao zatvorenik. Tokom leta, Kurtis je primetio kako je Milošević delovao zamišljeno, kao da se oprašta od Srbije.
Jedan od zanimljivih detalja iz Kurtisovih sećanja jeste i Miloševićeva reakcija kada je saznao da idu u Tuzlu. Njegovo iznenađenje i čudna grimasa otkrili su emocije koje je nosio tokom putovanja. Prilikom izlaska iz helikoptera, Milošević je obrisao cipele maramicom, što je dodatno naglasilo njegovu borbu s novom situacijom u kojoj se našao.
S obzirom na to da je reč o haškom tribunalu, sigurnosne mere bile su izuzetno stroge. Tokom transporta, Kurtis se setio ranijeg incidenta kada je gradonačelnik Vukovara uspeo da prokrijumčari pištolj na let za Hag, pa je bio odlučan da se takve situacije više ne ponove. Zbog toga su tokom leta bili prisutni i dodatni bezbednosni protokoli.
Nakon dolaska u Holandiju, Milošević je bio podvrgnut dodatnim kontrolama. Kada se našao u hangaru, tražio je da ide u toalet, ali mu je rečeno da vrata moraju ostati otvorena i da ga istražitelji prate. Njegova nelagoda zbog ove situacije bila je očigledna, ali je bio primoran da se povinuje pravilima.
Kurtis je, nakon što je Milošević smešten u zatvor, bio svedok raznih događaja koji su usledili. Očekivao je da će ga ispitati, ali je ubrzo saznao da će se razgovor obaviti s tadašnjom tužiteljkom Karlom del Ponte, koja je odlučila da niko ne razgovara s njim pre nego što se sama sastane sa Miloševićem.
Kurtisov doprinos haškom tribunalu i njegovu ulogu u izručenju Slobodana Miloševića mnogi će pamtiti, a njegova iznenadna smrt ostavila je dubok trag u zajednici koja se bavi pitanjima ratnih zločina i pravde.
