Pevač Toše Proeski, da je danas bio među nama, obeležavao bi svoj 45. rođendan. Njegov poslednji album, „Igra bez granica“, izdat je u avgustu 2007. godine, samo nekoliko meseci pre tragične pogibije. Ova pesma, koja nosi naziv albuma, postala je jedan od njegovih najznačajnijih hitova, ali malo ko zna da je u početku bila namenjena drugom izvođaču.
Pesmu je napisao Miroslav Drljača Rus, koji je prvobitno planirao da je zadrži za sebe. Međutim, sve se promenilo kada je upoznao Tošeta. „Toše je bio i ostao vrh moje autorske karijere“, istakao je Rus, dodajući da je Toše pevao njegovu pesmu savršeno, iz prve, bez ponavljanja. „Otpevao si je, brate, bolje nego što sam je ja napisao“, rekao je Rus Tošetu nakon što je čuo njegovu verziju.
U razgovoru za „Telegraf“, Rus se prisetio trenutka kada je Toše čuo pesmu „Trešnja“ u njegovom autu i odmah poželeo da je otpeva na svoj način. „Pa gde nađeš te reči“, citirao je Tošeta, koji je bio duboko inspirisan Rusevom muzikom. „Igra bez granica“ je postala sinonim za Tošetov talent, a Rus smatra da niko na svetu ne bi mogao bolje izvesti tu pesmu.
Nakon tragične nesreće u oktobru 2007. godine, kada je Toše poginuo, njegov lik i delo ostali su zauvek urezani u sećanjima njegovih obožavalaca. Njegova muzika i dalje živi, a pesme poput „Igra bez granica“ i „Trešnja“ se i dalje slušaju i cene. Toše je postao simbol umetnosti i strasti koju je unosio u svaki nastup.
Njegova smrt ostavila je neizbrisiv trag na domaćoj muzičkoj sceni. Mnogi umetnici su izrazili tugu i šok zbog gubitka velikog talenta, a fanovi su organizovali brojne događaje u njegovu čast. „Toše Proeski je moja tuga i moja radost“, ponovio je Rus, ističući koliko je ovaj pevač bio važan ne samo njemu, već i mnogim drugima.
Toše Proeski je bio više od običnog pevača; on je bio inspiracija mnogima, simbol nade i snage. Njegova muzika je govorila univerzalnim jezikom, dodirujući srca ljudi širom Balkana i šire. U vreme kada je bio aktivan, njegova popularnost je rasla, a pesme su se slušale na radiju, na koncertima i u domovima.
Danas, na njegov rođendan, sećamo se ne samo njegovih pesama, već i osobe koja je iza njih stajala. Toše je bio poznat po svojoj skromnosti i humanitarnom radu, a njegovo nasleđe živi i kroz mnoge projekte i inicijative kojima je pomagao. Njegovi obožavaoci i dalje organizuju događaje u njegovo ime, sećajući se njegovog doprinosa muzici i kulturi.
U razgovoru o Tošetu, Rus je pomenuo i pesmu „Još uvek sanjam da smo zajedno“, koja je trebala biti deo sledećeg albuma, ali nažalost nikada nije snimljena. Ova neostvarena pesma dodatno oslikava težinu gubitka koji su mnogi osetili nakon Tošetove smrti.
S obzirom na sve što je učinio i kako je inspirisao ljude, teško je zaboraviti Tošu Proeskog. Njegova muzika, njegova poruka i njegov duh i dalje žive u srcima mnogih. Danas, dok obeležavamo njegov rođendan, činimo to sa setom i zahvalnošću za sve što je dao svetu. Njegova muzika će večno ostati deo nas, a sećanje na njega će trajati zauvek.
