Smrt svakog deteta predstavlja poraz celog društva, a ubistvo koje je u avgustu 2007. godine počinio Danijel Jakupek, kada je brutalno iskasapio dečaka Luku Opačića, i gotovo dve decenije kasnije izaziva jezu i bes. Ova strašna tragedija ostavila je dubok trag u zajednici i postavila mnoga pitanja o motivima i okolnostima koje su dovele do ovakvog zločina.
Danijel Jakupek, tada 36-godišnjak, imao je život koji se nije značajno razlikovao od života mnogih mladih ljudi u svom kraju. Osnovnu i srednju školu završio je bez problema, a kao tinejdžer nije pravio veće probleme. Živeo je sa majkom i bratom, a imao je i bliskog prijatelja, Vasilija Trbovića, sa kojim se poznavao od malih nogu. Njihovo prijateljstvo pretrpelo je krizu zbog Jakupekove navodne eksperimentacije s drogama, ali su se u 2007. godini ponovo zbližili.
U tom vremenu Vasilije je često dovodio svog sestrića Luku, koji je imao samo pet godina, na posete Jakupeku. Ipak, Jakupek se sve više povlačio u sebe i razvijao agresivne ispade prema svojoj majci, Marici, koju je nekoliko puta i fizički napao. Marica, očigledno u strahu, nikada nije prijavila zlostavljanje policiji.
Poslednji put su Luka i Vasilije viđeni 27. avgusta 2007. godine. Tri dana kasnije, policija je na obali Dunava pronašla Lukino telo, bez glave, nogu i ruku. Četrdeset osam sati nakon toga, u vodi je pronađeno i telo Vasilija. Jakupek, koji je učestvovao u potrazi, ubrzo je uhapšen i priznao ubistvo. Detalji zločina su šokantni: Jakupek je u svojoj kući, koristeći nož, ubio Luku, a zatim je telo raskomadao u kadi. Delove tela je spakovao u plastične kese i bacio na obalu reke.
Istraga nikada nije otkrila sve detalje, ali je poznato da je Jakupek zločin izveo hladnokrvno i s predumišljajem. Njegov motiv ostaje misterija, a tokom ispitivanja je više puta odgovarao „ne znam“ na pitanja o razlozima za ovako brutalno delovanje. Stručnjaci su razmatrali različite teorije — od droge do osvete zbog neuzvraćene ljubavi prema Lukinoj majci, ali nijedna nije bila potvrđena. Jedna od najzanimljivijih teorija bila je da je pripadao sekti, jer je u njegovoj kući pronađena literatura koja se smatrala „satanističkom“.
Javnost je reagovala gnevno kada je Jakupek umesto maksimalne kazne od 40 godina robije, upućen na lečenje u psihijatrijsku bolnicu, gde je kasnije umro. Vesna Trbojević, majka i baka stradalih, izrazila je ogorčenje zbog nepravde koju je njena porodica doživela. Njena tuga je duboka, a gubitak koji je pretrpela ostavio je trajne ožiljke. Nažalost, delovi tela njenih voljenih su joj doneti tek mesecima kasnije, u plastičnim kesama, što je dodatno pojačalo traumu.
U bolnici, Jakupek je delio sobu sa Nikolom Radosavljevićem, poznatim po ubistvu devetoro meštana u Jabukovcu, što dodatno naglašava mračnu prirodu njegovog zločina. Iako se slučaj završio, pitanja o motivima i okolnostima ostaju bez odgovora, a tragedija koju su pretrpeli Luka i Vasilije nikada neće biti zaboravljena.
Ovaj slučaj podseća na to kako zlo može da se manifestuje u društvu i na važnost prevencije nasilja, kao i na potrebu za podrškom porodicama žrtava. Država i društvo imaju obavezu da se bore protiv ovakvih zločina i da pruže pomoć onima koji su pretrpeli slične traume.
