Dok većina zimu vidi kao period zatišja, u voćnjacima širom Srbije počinje sezona rezidbe – posao bez kog nema roda, ali ni dovoljno radne snage. Sezonski posao rezidbe, nekada uobičajen izvor prihoda na selu, danas sve češće ostaje bez radnika, iako dnevnice iz godine u godinu rastu.
Dok se mraz još zadržava na granama, rezači ulaze u voćnjake pre svitanja, s makazama u rukama i rokovima koji ne čekaju proleće. Rezidba je jedna od najvažnijih mera koja utiče na rodnost u datoj godini. Protekla godina je bila niska što se tiče rodnosti i sve voćne sorte su se dobro pripremile za rod, kaže za Euronews Srbija profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Zoran Keserović.
On ističe da je rezidba stručan posao, a nedostatak kvalifikovane radne snage postaje sve veći problem. Dnevnica se kreće između 60 i 80 evra, a nekada idu i do 100 evra po danu. Keserović predlaže Ministarstvu poljoprivrede organizaciju kurseva za obuku rezača, gde bi svaki polaznik dobio sertifikat za rezidbu po voćnim vrstama. Neke voćne vrste, poput jabuke i borovnice, zahtevaju poseban pristup kada je reč o rezidbi.
On dodaje da je potrebno više vremena da se savlada ova veština, a u poslednje vreme se pokušava uvesti mehanizacija u proces rezidbe. Nažalost, nedostatak rezača postaje toliko problematičan da se tokom 2025. godine dešavalo da se rezidba jabuka obavlja čak i tokom faze cvetanja. „Bolje je i u cvetanju nego ne odraditi samu rezidbu“, naglašava profesor.
Posao rezidbe se obavlja tokom zime (januar-mart) i leta (jun-avgust). Oglasi za sezonski rad mogu se pronaći na Fejsbuk grupama, poljoprivrednim zadrugama ili direktno kod vlasnika voćnjaka i vinograda. Prednost ovog posla je brza zarada i lako pronalaženje posla, dok su mane fizička napornost i zavisnost od vremenskih uslova. Najbrži način da se nauči rezidba je rad sa iskusnim rezačem.
Za obavljanje rezidbe potrebne su makaze i testerice. Cene makaza se kreću do 150 evra, a koriste se i pneumatske makazice koje značajno ubrzavaju proces. Ipak, jaki mrazevi i temperature ispod nule nisu pogodni za rad u voćnjacima i mogu otežati obavljanje rezidbe.
Prema rečima Keserovića, ovaj posao je veoma tražen, a profesionalni rezači dolaze uglavnom sa juga Srbije, iz župskog Aleksandrovca i Kruševca. Oni često formiraju grupe od po 6 ili 8 ljudi i odlaze u Vojvodinu na nekoliko meseci kako bi obavljali ovaj važan posao. Kvalifikovana radna snaga postaje sve važnija, a resursi su u stalnom opadanju.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da je rezidba voća u Srbiji ne samo važna za samu poljoprivredu, već i za ekonomiju na selu. S obzirom na trenutne izazove sa nedostatkom radne snage, neophodno je preduzeti korake kako bi se osigurala obuka i edukacija novih radnika, čime bi se obezbedila budućnost voćarstva u zemlji.
Sezona rezidbe predstavlja ključni trenutak za voćare, ali i izazov koji zahteva pravi pristup i resurse. Bez adekvatne radne snage, plodovi rada voćara mogli bi biti ugroženi, što bi imalo dalekosežne posledice na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju i ekonomiju.
