Analiza Fiskalnog saveta Srbije, rađena prema standardima Evropske unije, pokazuje da Srbija trenutno nema značajne probleme u svom penzijskom sistemu, a njegova dugoročna finansijska održivost je obezbeđena. Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta naglašava da je ova analiza ključna za dugoročno planiranje penzijskog sistema i da se slične analize sprovode u Evropi svake tri godine.
Prema rečima Altiparmakova, ova studija ukazuje na to da Srbija trenutno ne suočava sa nagomilanim problemima u penzijskom sistemu. To je rezultat uspešnih reformi sprovedenih 2003. godine, kao i kasnijih reformi 2014. i 2019. kada je vraćena „švajcarska formula“. Ova formula obezbeđuje da penzije prate rast plata i cena, što je ključno za održavanje stabilnosti.
Povećanje penzija od 12,2% koje će penzioneri osetiti od januara 2024. godine takođe je rezultat ove formule. Altiparmakov objašnjava da su penzije povezane sa rastom plata i cena, te kada budžet to dopušta, penzije mogu pratiti rast zarada do 100%. U ovom slučaju, realno povećanje penzija biće oko 8% do 9%, s obzirom na trenutnu inflaciju koja se kreće oko 3% do 4%.
Demografski faktori igraju značajnu ulogu u penzijskom sistemu. Do 2041. godine, predviđa se da će svaki četvrti građanin Srbije biti stariji od 65 godina. Altiparmakov ističe da demografija nije lako promenljiva kao ekonomija, pa je važno raditi analize koje će pomoći u razumevanju budućih potreba penzijskog sistema. Demografsko starenje predstavlja finansijski pritisak na penzijski sistem, ali Srbija nije izuzetak i suočava se s istim izazovima kao i druge evropske zemlje.
Analiza je takođe pokazala da se očekuje smanjenje korisnika invalidskih i porodičnih penzija, dok se broj korisnika starosnih penzija neće drastično menjati. Očekuje se da će veće učešće žena na tržištu rada rezultirati smanjenjem potrebe za porodičnim penzijama, dok se zloupotrebe kod invalidskih penzija smanjuju.
Važno pitanje koje se postavlja je odnos prosečne plate i prosečne penzije. Prema Altiparmakovim rečima, zahvaljujući sprovedenim reformama, očekuje se da će ovaj odnos ostati iznad 40% u narednih 20 do 25 godina. Nakon 2050. godine, ovaj odnos bi mogao opasti na oko 38% do 39%.
Jedan od predloga za održavanje stabilnosti penzijskog sistema je postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Altiparmakov naglašava da je moguće povećati starosnu granicu za odlazak u penziju za jedan mesec godišnje, što bi omogućilo postepeni prelaz i izbeglo drastične promene. Takođe, preporučuje se veće oslanjanje građana na privatnu dopunsku penzijsku štednju kako bi se nadopunila javna penzija.
Starosna granica za odlazak u penziju trenutno je 65 godina za muškarce i 64 godine za žene. Plan je da se ova starosna granica izjednači do 2032. godine, kada će i muškarci i žene odlaziti u penziju sa 65 godina. Altiparmakov predlaže mogućnost uvođenja aktuarskih nagrada za one koji se odluče da rade nakon 65. godine, kako bi se podstaklo duže radno angažovanje.
U budućnosti, može se razmotriti postepeno povećanje starosne granice na 66 ili 67 godina, kao što to rade druge evropske zemlje. Međutim, za sada to nije neophodno, ali je važno planirati unapred kako bi se obezbedila dugoročna održivost penzijskog sistema. Fiskalni savet nastavlja da analizira situaciju i predlaže rešenja koja će omogućiti stabilnost i sigurnost penzionog sistema u Srbiji.
