Leblebija, poznata i kao naut, gaji se u Srbiji na površini od 210 jutara. Ova biljka je poznata po tome što daje mnogo, a zahteva malo u pogledu nege. Prerađuje se u humus, kremasti namaz koji postaje sve popularniji i koji se koristi kao alternativa paštetama. Mladi poljoprivrednici širom Srbije, od severa do juga, se odlučuju za gajenje leblebije.
U ovogodišnjoj žetvi, koja je završena sredinom avgusta, prosečan prinos leblebije iznosio je oko 1,4 tone po jutru, što znači da će ukupna proizvodnja biti oko 200 tona. Od te količine, 60% će biti upotrebljeno za domaće potrebe, dok će ostatak biti izvezen u Sloveniju i Mađarsku kao sirovina.
Leblebija postaje sve traženija u ishrani ljudi. Od nje se, osim humusa, proizvode različite vrste brašna, griza, testenina, keksa, pa čak i sapuna. U osnovnim namazima koristi se leblebija, zbog čega je potrebna i prehrambenoj industriji.
Prema rečima Nemanje Mirilova, poljoprivrednika iz Bačkog Gradišta, setva leblebije ne zahteva velika ulaganja. Trošak za seme po jutru iznosi stotinu evra, a seme se uvozi iz Mađarske. U agrotehničke mere spada i đubrenje koprivom, koju poljoprivrednici sami pripremaju. Naut se može sejati od početka marta do kraja maja, a žanje se nakon stotinu dana, zbog čega se naziva i stodanac. Ova biljka ne zahteva bogatu zemlju i može rasti čak i na slatkim i glinovitim terenima. Iako voli suvu i toplu klimu, leblebija je osetljiva biljka koja ne podnosi veštačka đubriva.
Mirilov ističe da je potrebno posvetiti se leblebiji i redovno posećivati njivu kako bi se pratilo njeno stanje. Bez hemikalija, uzgoj zahteva pažnju, jer loše pripremljeno đubrivo od koprive neće imati efekta. Ove godine, leblebija je imala izuzetno povoljne uslove za rast, bez kiše u junu i sa visokim dnevnim temperaturama.
“Dok ostali poljoprivrednici mole za kišu, mi se nadamo da nam neće padati,” kaže Mirilov.
Nemanja Mirilov prenosi svoje znanje o gajenju leblebije drugim poljoprivrednicima od Subotice do Lebana i Preševa, pomažući im u setvi, preradi i prodaji. On naglašava važnost agrotehničkih mera koje se baziraju na mikroorganizmima, koji hrane zemlju, dok zemlja hrani biljku, a biljka mikroorganizme. Ovaj ciklus u poljoprivredi naziva EM tehnologijom.
Mikroorganizmi, koji se razvijaju u vlažnom zemljištu, koriste se za prskanje leblebije svakih 12 do 14 dana. Đubrivo od koprive obezbeđuje leblebiji potrebne hranljive materije poput azota, gvožđa i kalijuma, a poljoprivrednici ga sami proizvode prema posebnom receptu.
Ove godine, Mirilov je postigao prinos od 1,4 tone po jutru, što je za 200 kilograma više nego prethodne godine. Ovaj uspeh, kako naglašava, delimično se može pripisati iskustvu uzgajivača koji iz godine u godinu poboljšavaju svoje prakse.
Mirilov je prvi put posadio leblebiju 2015. godine, želeći da se oproba u novoj proizvodnji. Prve godine dobio je 1,2 tone na jutru i prodao je po ceni koja je bila jednaka ceni pšenice. Iako su se pojavili problemi, kao što su poplave 2018. godine koje su uništile 18 jutara leblebije, Mirilov je nastavio da se bavi ovom kulturom, usavršavajući svoje tehnike i proširujući proizvodnju.
Trenutno, leblebija predstavlja sve veću priliku za poljoprivrednike u Srbiji, a njen rast u popularnosti može doneti značajne ekonomske koristi.
