Uzgajanje nane u Srbiji u poslednjih nekoliko godina beleži značajan porast. Ova lekovita i aromatična biljka postaje sve traženija, ne samo na domaćem tržištu, već i na tržištu Evropske unije, i za mnoge ratere predstavlja ozbiljan izvor prihoda uz minimalna ulaganja. Kilogram suve nane na tržištu dostiže cenu od 4 do 5 evra, a prinos po hektaru može biti i do 1.500 kilograma suvog lista. To znači da potencijalni prihod od 6.000 do 7.000 evra po hektaru može biti ostvariv, uz čistu zaradu koja iznosi čak 5.000 evra kada se odbiju osnovni troškovi, koji se kreću oko 2.000 evra za sadni materijal, radnu snagu, navodnjavanje i sušenje.
Jedna od najvažnijih prednosti uzgoja nane je stalna potražnja za ovom biljkom. Nana se koristi u raznim industrijama, uključujući farmaceutsku, prehrambenu i kozmetičku. Ova biljka ulazi u sastav čajeva, eteričnih ulja, sirupa, sokova, bombona i niza drugih proizvoda. Organska nana je posebno cenjena na izvoznim tržištima, gde može postići cenu i do 30% višu od konvencionalne nane. Proizvođači ističu da je otkup gotovo uvek zagarantovan, a otkupljivači često dolaze direktno na gazdinstva. Dodatni profit mogu ostvariti oni koji poseduju sušare ili destilerije za eterična ulja.
Uzgajanje nane je takođe veoma pogodno za porodična gazdinstva, jer ne zahteva skupu mehanizaciju. Sadnice se sade u proleće, a prva berba može se obaviti već iste godine. Ključni faktori uspeha u uzgoju nane su redovno navodnjavanje i pravovremena žetva, jer oni direktno utiču na kvalitet i cenu suvog lista. Zbog kombinacije niskih investicija, visoke potražnje i sigurne prodaje, mnogi poljoprivrednici vide nanu kao biljku budućnosti.
U Srbiji, uzgoj nane ne samo da doprinosi ekonomskom razvoju poljoprivrede, već i jača lokalne zajednice. Sve više porodica se opredeljuje za ovu kulturu, prepoznajući njene prednosti i mogućnosti koje pruža. Raste interesovanje za organsku proizvodnju, što dodatno podstiče poljoprivrednike da se orijentišu ka kvalitetnijim proizvodima. Takođe, sa sve većim interesovanjem za prirodne i zdrave proizvode, očekuje se da će potražnja za nanom nastaviti da raste.
U svetlu ovih trendova, važno je naglasiti i potrebu za edukacijom poljoprivrednika. Ulaganje u znanje o pravilnom uzgoju, kao i o tehnikama sušenja i obrade, može značajno uticati na kvalitet konačnih proizvoda. Različite edukativne radionice i seminari mogu pomoći poljoprivrednicima da poboljšaju svoje veštine i osiguraju bolju poziciju na tržištu.
Takođe, podrška države kroz subvencije i programe pomoći može dodatno olakšati početak uzgoja nane, kao i proširenje kapaciteta postojećih gazdinstava. S obzirom na sve prednosti koje uzgoj nane donosi, očekuje se da će ova kultura nastaviti da se razvija u Srbiji, postajući sve važniji deo agrarne proizvodnje.
U zaključku, uzgoj nane predstavlja izvanrednu priliku za poljoprivrednike u Srbiji. Sa stalnom potražnjom, relativno niskim troškovima proizvodnje i mogućnostima za dodatni profit, mnogi poljoprivrednici prepoznaju potencijal ove biljke i okreću se njenom uzgoju kao održivom i profitabilnom opcijom u budućnosti.
