Sinoć je u Ustanovi kulture „Parobrod“ otvorena izložba fotografija Željka Šafara pod nazivom „134“. Ova izložba predstavlja crno-belu kolekciju koja kroz svoje prizore beleži duboke misaone koloseke, kao i destrukciju koja se događa u Beogradu, kako je prilikom otvaranja izložbe istakao cenjeni beogradski arhitekta Bojan Kovačević.
Šafarove fotografije ne prikazuju samo fizičke prostore, već i emocionalnu i kulturnu memoriju grada. „Njegovi prizori, jer je uobičajeno kazivanje da je nešto kadrirano u ovom slučaju neumesno, ispisuju vremenske preseke jednog brisanja, uklanjanja, poništenja i poniženja“, rekao je Kovačević. Beograd, koji je vek i po bio usredišten na železničkoj stanici, postaje simbol promena i previranja kroz prizmu Šafarovih fotografija.
U njegovim radovima, vagoni postaju metafora za privremena staništa, mesta koja nas vode ka nepoznatom. Kovačević ukazuje na važnost železnice u oblikovanju identiteta grada i podseća da „kada odbacuješ prugu, ili još gore kada je zabacuješ u skroviti Prokop, kao da si zabranio, posrednom porukom, pravo na kretanje“. Ove reči oslikavaju osećaj gubitka i usamljenosti u savremenom Beogradu, gde se istorija i identitet često preispituju.
Šafarove fotografije predstavljaju spoj likovne umetnosti i dokumentarnog izraza. Kovačević napominje da su te slike „ona mera u toj umetnosti koja lebdi između izrazito likovnog i dokumentaciono pouzdanog“. Posmatrajući ovu kolekciju, posetioci dobijaju uvid u suštinsku tragediju Beograda, koja se ne može lako aranžirati ili prikazati na drugačiji način. Grad se čini razsredištenim, a njegova memorija bledi kroz vreme. „Željkove slike su, zbog toga, moždani udar na memoriju, ali onaj benigni, da se nemanjem detinjski rado prisećamo nekadašnjeg imanja“, dodaje Kovačević.
Izložba „134“ takođe se osvrće na sudbinu glavne železničke stanice u Beogradu, koja je nakon 134 godine prestala sa radom. „Posle 134 godine impozantnog postojanja, Glavna stanica je ugašena, pruge razmontirane, vagoni devastirani, istorija grada – gotovo poništena“, konstatovao je Šafar, naglašavajući kako njegove fotografije beleže to poništavanje i na neki način čuvaju uspomenu na „Glavnu“.
Ova izložba nije samo prikaz prošlosti, već i kritički osvrt na sadašnjost i budućnost Beograda. Kroz prizmu svoje umetnosti, Šafar podseća na važnost očuvanja kulturne baštine i kako neprimereno rušenje istorijskih mesta može uticati na kolektivnu memoriju društva. U vremenu kada se često gubi iz vida identitet grada kroz brzu urbanizaciju i komercijalizaciju, izložba „134“ poziva na refleksiju i ponovno preispitivanje vrednosti prostora u kojem živimo.
Izložbu „134“ možete pogledati u „Parobrodu“ do 16. juna. Ova postavka predstavlja jedinstvenu priliku da se publika upozna sa vizijom jednog umetnika koji kroz svoju kameru beleži trenutke promene i gubitka, ali i poziva na očuvanje onoga što je ostalo. Kroz radove Željka Šafara, posetioci će imati priliku da se suoče sa pitanjima o identitetu, kulturi i budućnosti Beograda, dok istovremeno uživaju u estetskoj lepoti crno-bele fotografije.
