LONDON – Otpornost mikroba na lekove, posebno bakterijska rezistentnost na antibiotike, predstavlja ozbiljnu pretnju koja bi mogla izazvati smrt miliona ljudi širom sveta i naneti globalnoj ekonomiji godišnje gubitke od skoro dva biliona dolara do 2050. godine. Ovo su rezultati nove studije koju je finansirala britanska vlada, a sproveo je Centar za globalni razvoj (Center for Global Development).
Prema ovoj studiji, rastuća otpornost bakterija na antibiotike mogla bi izazvati godišnje gubitke u svetskom bruto domaćem proizvodu (BDP) od 1,7 biliona dolara. Najpogođenije ekonomije biće Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Evropska unija i Kina. U najpesimističnijem scenariju, Kina bi mogla izgubiti čak 722 milijarde dolara godišnje, dok bi Sjedinjene Američke Države mogle pretrpeti gubitke od oko 296 milijardi, Evropska unija 187 milijardi, Japan 65,7 milijardi, a Velika Britanija 58,6 milijardi dolara.
Iako otpornost mikroba ne dominira političkim agendama, Institut za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) upozorava da bi broj preminulih od infekcija otpornih na antibiotike mogao porasti za 60 odsto do sredine veka. U Sjedinjenim Američkim Državama bi svake godine moglo umreti oko 1,34 miliona ljudi, dok bi u Velikoj Britaniji ta cifra mogla dostići 184.000.
Troškovi lečenja ovih otpornosti su gotovo dvostruko veći od standardnih, budući da zahtevaju duži boravak u bolnici, skuplje lekove i složeniju terapiju. Ukupni globalni zdravstveni troškovi zbog otpornosti mikroba na lekove mogli bi dostići 176 milijardi dolara godišnje.
Uprkos ozbiljnosti problema, Gardijan naglašava da vlade širom sveta smanjuju pomoć namenjenu borbi protiv rezistentnosti. Entoni Mekdonel, vodeći autor studije, upozorio je da smanjenje pomoći može dovesti do najgoreg mogućeg scenarija povećanja otpornosti. On je dodao da čak i zemlje koje uspevaju da drže otpornost mikroba pod kontrolom ne mogu priuštiti da ostanu pasivne.
Profesor Mohsen Nagavi iz IHME upozorava da bi „pristup lekovima koje danas imamo mogao biti ugrožen ako se odmah ne reaguje“. Takođe, naglašava da je neophodno razvijati nove antibiotike i obezbediti da javnost razume da antibiotici ne deluju protiv virusa.
Ova studija dolazi u trenutku kada se svet suočava sa rastućim problemima u vezi sa bakterijskom rezistentnošću, koja se često naziva „tiha pandemija“. Kako se mikrobi razvijaju i adaptiraju na dostupne lekove, izazov za zdravstvene sisteme postaje sve veći. U mnogim zemljama, posebno onim sa slabijom infrastrukturom, otpornost na antibiotike već predstavlja ozbiljnu pretnju javnom zdravlju.
U ovom kontekstu, važno je da se sprovode edukativne kampanje koje će podići svest o problemu otpornosti na antibiotike i značaju njihovog racionalnog korišćenja. Takođe, istraživači pozivaju na jaču saradnju između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja kako bi se zajednički borili protiv ovog globalnog problema.
U zaključku, otpornost mikroba na lekove predstavlja izazov koji zahteva hitnu akciju i međunarodnu saradnju. Kako bi se sprečili potencijalno katastrofalni scenariji, neophodno je ulagati u istraživanje novih antibiotika, kao i u edukaciju i prevenciju u zdravstvu. Samo tako možemo osigurati sigurniju budućnost za sve.
